Da li Srbi čitaju e-knjige?

Zbog malog interesovanja kupaca i straha od piraterije domaći izdavači još nisu spremni da ponude knjigu koja se čita s displeja.

Menadžer jedne američke knjižare dobio je ovog leta jasnu sliku da mu poslovna budućnost nije sjajna. Na plaži u Severnoj Karolini očekivao je da vidi turiste s knjigom u ruci, ali skoro svi su držali e-ridere, odnosno čitače knjiga u digitalnom formatu.

Amerikanci su svetski lideri u ovoj čitalačkoj novotariji. Najveća internet knjižara "Amazon" od maja prodaje veći broj knjiga u formatu za svoj čitač Kindle nego papirnih. U ovaj medij se uskoro (legalno) doseljava i Hari Poter, iako se Džoana Rouling dugo opirala da svoje čedo pusti s papira. Kad je reč o Evropi, ekspanzija u ovoj oblasti se tek očekuje, jer e-knjige čine samo jedan odsto ukupne prodaje.

Izdavači u Srbiji imaju u poslovnim planovima elektronske knjige, ali ne u bližoj budućnosti, mada je "Laguna" već objavila jednu zbirku tekstova objavljenih na njenom sajtu ("Čista slika Srbije").

"Naravno da razmišljamo i o ovom načinu plasiranja knjiga koje se već mogu kupiti u štampanom obliku. Realni problemi koji se nameću su finansijska opravdanost, odnosno nedovoljna potražnja na tržištu, kao i problemi s piraterijom i nelegalim distirbuiranjem", kažu za "Politiku" u "Laguni".

I u "Evro-Đuntiju" naglašavaju da, u skladu sa stavom da knjiga treba da bude savremena i dostupna čitaocu, imaju planove za e-knjige, ali ne skorije.

"Na Bolonjskom sajmu knjiga pokrenuta je prezentacija e-knjige italijanskog izdavača 'Đunti'. Bilo je dosta interesovanja. Međutim, piraterija je kod nas veliki problem", ističu u ovoj kući.

U to su se već uverile njihove kolege iz "Solarisa" iako još nisu kročili u elektronsko izdavaštvo. Sva njihova izdanja Dena Brauna neovlašćeno je preuzeo sajt "Bane prevoz" i besplatno ih nudi u elektronskom obliku.

"Direktor je pokušao da razjasni situaciju, ali ništa od toga. Ipak, nama to ne nanosi veliku štetu jer ko čita te elektronske knjige", komentarišu u "Solarisovoj" knjižari u Novom Sadu.

Fan stranica "Bane prevoza" na Facebooku uverila nas je, međutim, da se knjige s monitora ili displeja čitaju i to prilično. "Hvala za sve dobre knjige, super ste!", piše jedan od preko 8.000 fanova.

Ipak, niko od ovih fanova kojima su se obratili novinari "Politike", nije bio voljan da kaže na koji način čita preuzete knjige i da li bi eventualno bio spreman da kupi legalnu verziju.
Jeftinije i "zdravije"

E-knjige su jeftinije od klasičnih, ali to nije njihova jedina prednost. Ekološki osvešćeni građani ističu da na taj način štede šume i prostor na policama kućnih biblioteka.

Mnogi se nadaju da će na ovaj način oživeti navika čitanja koja polako odumire, jer će tablet kompjuteri i elektronski čitači približiti knjigu generacijama koje stasavaju uz nove tehnologije.

U prodavnicama u Srbiji mogu se naći samo e-rideri Prestigio po ceni od 9.000 do 20.000 dinara. Firma koja ih distribuira zadovoljna je prodajom, koja je prošle godine rasla, ali sada zbog pojave tablet računara i nedostatka knjiga na srpskom stagnira (proda se do sto komada mesečno).

Na tabletima se, takođe, mogu čitati elektronske knjige, ali rideri daju bolji doživljaj, sličniji čitanju s papira, zbog specifične e-ink pozadine.

U Hrvatskoj su već dva mobilna operatera omogućila korisnicima da preuzimaju željene naslove na smart telefone, a plaćaju ih preko računa. U ponudi je više od 200 naslova na hrvatskom i nekoliko desetina hiljada na engleskom.

Roman "Devojčica koja se igrala vatrom", deo popularne trilogije Stiga Laršona, u klasičnom izdanju u Hrvatskoj košta 20 evra, a u elektronskom osam evra.
(Mondo)