Pronađen lek koji leči skoro sve?

Naučnici sa MIT-a su možda pronašli lek za prehladu, grip, HIV i svaki drugi virus koji postoji.

Lek koji se vezuje za inficirane ćelije čineći ih samodestruktivnim napravljen je u Linkolnovoj laboratoriji Instituta u Kembridžu (Masačusets).

Na ovoj listi se nalaze ljudski rinovirusi, uzročnici više od polovine prehlada kod odraslih i svih kod dece – gripa, stomačnih problema, kao i smrtonosne denga groznice. "Teorijski, on bi trebalo da radi protiv svih virusa", rekao je Rod Rajder, viši naučnik na MIT-u koji je izumeo novu tehnologiju.

Od leka, poznatog pod akronimom DRACO, očekuje se i "brisanje" boginja, herpesa, besnila, pa čak i HIV-a, a trebalo bi da se nađe u apotekama do kraja ove decenije.

“Još uvek nismo pronašli nijedan virus koji je ostao otporan na ovaj lek”, rekao je istraživač Majk Rajder.

Naučnici se nadaju da će, poput revolucionarnog otkrića antibiotika u borbi protiv bakterija, ovo biti podjednako značajno za brobu protiv virusa.

Kada virus inficira telo, on preuzima unutrašnji mehanizam ćelije kako bi napravio svoje nebrojene kopije. Tokom ove procedure on stvara dvostruke veze genetskog materijala RNK (Ribonukleinske kiseline).

Ćelija se brani stvaranjem proteina koji "zaključavaju" RNK i sprečavaju širenje virusa. Međutim, mnogi virusi mogu nadmudriti odbrambeni sistem.

Dr Rajder je zato uključio drugi prirodni proces – apoptozu, u kom zaražene ćelije izvršavaju samoubistvo.

Novi lek se smešta u ćelije sa duplim lancem RNK, zaustavlja infekciju i uništava ćeliju kako bi se definitivno rešio virusa.

Ono što je najvažnije, zdrave ćelije ostaju netaknute, piše u izveštaju objavljenom u medicinskom žurnalu PLoS ONE.

U laboratorijskim testovima DRACO je uništio 15 virusa i spasio život mišu zaraženom smrtonosnom dozom H1N1 gripa.

On deluje toliko brzo da, ako se primeni na vreme, sprečava sve simptome bolesti.

"Virusi prilično brzo postanu otpormi na stvari kojima pokušavamo da se borimo sa njima, ali u ovom slučaju teško je smisliti jednostavan način za razvijanje otpornosti", kazala je Karla Kikregor, profesorka mikrobiologije i imunologije na Univerzitetu Stanford.

Naučnici su pozdravili ovo otkriće, ali napominju da će morati da prođe više godina testiranja dok se ne bude utvrdilo da je lek zaista delotvoran i siguran za upotrebu.
(B92)