Crkva zarađuje na pornićima

Nemački Weltbild odlično zarađuje na izdavanju knjiga pornografske i erotske proze. Ono što je neuobičajeno u celoj priči jeste činjenica da je Weltbild u stopostotnom vlasništvu Katoličke crkve.

Od deset Božjih zapovesti, mnoge su se pokazale previše zahtevnim za ljude, ali verovatno nijedna kao Jahvina poruka o bludu.

Katolička crkva se tako danas u velikom delu svog pastoralnog i javnog delovanja bavi seksualnim životom ljudi, naređuje im s kim i pod kojim uslovima smeju da iskuse zrnca strasti, preti pak onima koji o tome imaju drukčije stavove, osuđuje razvode, homoseksualce, kondome, pornografiju.

Sve u čemu bi dve odrasle osobe mogle da telesno da uživaju je manje-više tabu, a posebna vrsta seksualnog nasilja sprovodi se nad katoličkim činovnicima, kojem je seks kao takav automatski zabranjen.

Kada je reč o novcu, Katolička crkva je uvek znala da sebi progleda kroz prste, a i onim grešnicima koji su bili spremni da masno plate.

Zato baš i nije veliko iznenađenje – iako je u nemačkoj javnosti planuo skandal – što se Crkva bavi izdavanjem pornoromana, na kojima usput i odlično zarađuje.

Naime, Crkva je stopostotni vlasnik kuće Weltbild, čija podružnica Blue Panther Books izdaje naslove poput “Internat za promiskuitetne” Ili “Advokatova prostitutka” Ili 'Porno grof'.

. Osim pornografije, Weltbild prodaje i knjige o satanizmu, crnoj magiji, ezoteriji, a nudi čak i serijal o Hariju Poteru, kojeg je kao anti-katoličkog prozivao i lično papa Benedikt XVI.

Razlog je vrlo prozaičan: na takvim naslovima Weltbild, odnosno Katolička crkva, odlično zarađuju. Weltbild je pak velika firma, koja zapošljava preko šest hiljada ljudi tako da je - iza Amazona - drugi po snazi online dobavljač knjiga u Nemačkoj.

Preko Weltbilda Katolička crkva drži udeo od 20 odsto na velikom nemačkom tržištu knjiga, dok se profit meri u milionima koji na kraju završavaju u džepu Crkve.

Protiv takvog licemjera Crkve su se u međuvremenu pobunili i neni još uvek postojeći, ali sve ređi vernici, pa je tako katolički časopis Pur objavio veliku priču s pitanjem: 'Biskupi kao porno producenti?'.

Crkva se zasad još nije službeno oglasila o celom skandalu, ali zato nemački mediji uživaju. Konzervativni Die Welt se tako zapitao: 'Čemu li služi naslov poput “Moje crvene potpetice” članu uprave Welbilda pateru Langendörferu, koje je ujedno i sekretar Nemačke biskupske konferencije? Mora li, recimo, biskup Mussinghoff znati “'Zašto muškarci brzo svršavaju, dok žene glume orgazam”?

Može se mnogo takvih pitanja postaviti.
(B92)