Draža Mihailović - Rasvetljeno ubistvo
Komisija za utvrđivanje okolnosti pod kojima je lišen života bivši general vojske Kraljevine Jugoslavije Dragoljub Draža Mihailović utvrdila je sve okolnosti koje su prethodile njegovoj egzekuciji 17. jula 1946, izajvio je državni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen.
Homen je rekao Tanjugu da je Komisija, čiji je on član, utvrdila ko je uhapsio Mihailovića, gde i na koji način, gde se nalazio tokom pritvora u Beogradu i šta se sve dešavalo tih dana.
"Jedino što još ne možemo sa stopostotnom sigurnošću da tvrdimo je tačno mesto gde je sahranjen. Nije sporno da se to mesto nalazi u Beogradu i da postoje dve lokacije gde je moglo da bude izvršeno streljanje, ali želimo da imamo čvrste dokaze sa kojima bi izasli u javnost", istakao je Homen.
Jedna od nepoznatih okolnosti bio je i tačan datum streljanja, ali je prema rečima Homena, iz informacija saslušanih svedoka Komisija utvrdila da je to bilo 17. jula 1946. godine, uz potvrdu dokumentacije iz poverljivih arhiva Velike Britanije.
On je napomenuo da Komisija nastavlja da pribavlja dokumentaciju iz raznih zemalja i naglasio da je u ovom trenutku u toku prevod 150 strana dokumentacije koja je stigla iz Velike Britanije, a sa koje je prethodno britanska vlada skinula oznaku poverljivosti.
"Ja verujem da će narednih dana taj materijal biti dostupan i široj javnosti", rekao je on i dodao da se očekuje da Ministarstvo spoljih poslova Velike Britanije uskoro dostavi i "suštinski dokument" koji će ukazati na tačno mesto gde je streljan Mihailović.
"Bez obzira na veliki protek godina nadamo se da će Komisija uspešno završiti svoj posao", naglasio je državni sekretar.
Britanske službe početkom juna su po prvi put otvorile svoje tajne arhive srpskoj vladi i tužilaštvu u kojima se nalaze podaci o datumu egzekucije bivšeg generala vojske Kraljevine Jugoslavije.
Obimna dokumentacija broji nekoliko desetina hiljada strana i tiče se raznih događaja u periodu od 1941. do 1946. godine.
Pred Višim sudom u Beogradu za 16. septembar zakazano je prvo ročište u postupku za rehabilitaciju Mihailovića.
Zahtevom za rehabilitaciju zatraženo je poništenje presude od 15. jula 1946. godine kojom je Draža Mihailović osuđen na smrt i kojom su mu prethodno oduzeta sva građanska prava.
Posle toga streljan je kao držani neprijatelj "broj jedan", a do danas nije javno objavljeno gde je i kada sahranjen.
(Tanjug)
1 komentara:
Шта ли би Французи рекли да им неко намеће да на овај начин рехабилитују Петена?
Како неко чија је војска наоружавана од стране окупатора,клала цивиле и рањенике,и са окупатором учествовала у војним операцијама против свог народа може да буде национални херој?
У свакој нормалној земљи о томе се не би расправљало.
Ја чију су кућу војници дотичне особе спалили јер моја баба није имала доказ да је деда у логору у Оснабрику
сигурно не могу то мирно да прихватим,а како ће то тек прихватити моја комшиница Новка чијег су оца заклали на кућном прагу 1943 године пред женом и две ћерке јер су сумњали да је симпатизер комуниста.
Стварно смо већи католици од Папе.
Постави коментар