KGB spalio Hitlera tek 1970!

Hitlerovi posmrtni ostaci su 4. aprila 1970. spaljeni i po naređenju KGB-a bačeni u jednu reku u istočnoj Nemačkoj. Taj podatak je agenciji Interfaks potvrdio general Vasilij Kristoforov, šef Federalne bezbednosne agencije koja je naslednik KGB, prenela je Srna.

U dokumentu sa oznakom za tajnost, kako prenosi AP, stoji da je tadašnji šef KGB Jurij Andropov posle konsultacija s politbiroom KPSS naredio da se unište posmrtni ostaci Hitlera. Naredba se odnosila i na posmrtne ostatke Hitlerove žene Eve Braun te šefa nacističke propagande Jozefa Gebelsa, njegove žene i njihe sve šestoro dece. Gebelsovi su najpre otrovali decu, a potom ubili sebe.

Operaciju pod šifrom "Arhivi" izvršila je grupa agenata KGB u Magdeburgu, tada u Nemačkoj Demokratskoj Republici, gde su posmrtni ostaci - nakon što ih je Crvena armija premestila iz berlinske četvrti Ratenov - tajno zakopani 21. februara 1946. u jednoj kasarni.
Ostaci posle spaljivanja ostataka potom su bačeni u reku Bideric, u priobalnom kvartu Magdeburga. Andropov je tako odlučio kad je kasarna predata u nadležnost NDR.
Sovjetsko rukovodstvo se na potpuno satiranje svih tragova Hitlera odlučilo, jer nije želelo da njegov grob postane mesto za slavljenje nacističkih ideala i okupljanje firerovih ideoloških sledbenika.
Delovi Hitlerove lobanje i čeljusti, međutim, navodno se još drže negde u Rusiji, prenosi FoNet.
Nemačke snage pod vođstvom Hitlera su prvi veliki poraz u Drugom svetskom ratu doživele u Staljingradu, zime 1941/42. U severnoj Africi, saveznici su zaustavili Nemce u njihovom pokušaju da osvoje Suecki kanal i Bliski istok.
Istoričari smatraju da su ti porazi bili glavne prekretnice u Drugom svetskom ratu, jer su posle toga Hitlerovi vojno-taktički potezi postali iracionalni, a i zdravlje mu se pogoršalo. Leva ruka mu je počela nekontrolisano drhtati; neki istoričari smatraju da je bolovao od Parkinsonove bolesti.
Do kraja 1944, Sovjeti su potpuno oslobodili državu i počeli prodirati u centralnu Evropu. Saveznici su nadirali u Nemačku sa zapada. Nemačka je vojno poražena, ali Hitler je odbijao pomisao na predaju ili pregovore o predaji.
Aprila 1945, Sovjeti su bili pred Berlinom. Hitleru sa saradnici savetovali beg u Austriju ili Bavarsku, ali on je bio odlučan da umre u glavnom gradu. Odbijao je svaku pomisao na izbeglički, neizvesni status, i kao što je obećavao od samog početka rata, izvršio je samoubistvo u trenucima bezizlaza i poraza.
Još septembra 1939. u Krol Operi, obraćajući se nemačkoj naciji, Hitler je između ostalog rekao da je ponovo obukao uniformu, koja mu je između 1914-1918. bila najsvetija, i da je neće skinuti dok ne dobije rat, a ako izgubi - on taj kraj neće dočekati.
Nešto posle ponoći 29. aprila, završio je diktiranje svog privatnog i političkog testamenta i potom odlučio da se oženi svojom ljubavnicom Evom Braun, sa kojom je bio u vezi od 1932. godine.
Samoubistvo su izvršili zajedno, oko 15:30 časova, 30. aprila.
Adolf Hitler je zagrizao ampulu cijanida i pucao sebi u glavu, dok je Eva Hitler popila samo otrov.
Njihova tela par minuta kasnije iznesena su u dvorište Rajhstaga, polivena sa 200 litara benzina i spaljena.
Zemni ostaci Adolfa Hitlera nikada nisu pronađeni, iako se u doba Hladnog rata o tome dosta spekulisalo.