Ivo Josipović novi predsednik Hrvatske

Hrvatsku će - kao treći predsednik od sticanja nezavisnosti - voditi socijaldemokrata, pravnik i kompozitor Ivo Josipović

U hrvatskoj javnosti poznat je kao stručnjak za Haški sud i vrsni kompozitor. Vanredni je profesor na Pravnom fakultetu u Zagrebu, gde predaje Krivično procesno pravo, Međunarodno krivično pravo i Prekršajno pravo.

Ranije je predavao i na Muzičkoj akademiji i vodio Muzički bijenale.
Bio je član Saveza komunista Hrvatske (SKH) od 1980. godine, a nakon toga SDP-a. Politiku je napustio 1994. da bi se potpuno posvetio pravu i umetnosti.
Na poziv bivšeg premijera i predsednika SDP-a Ivice Račana, 2003. vratio se u politiku.
Poslanik je SDP-a u Hrvatskom saboru u dva mandata, 2003. i 2008, a bio je i odbornik Skupštine grada Zagreba. Bio je član Komisije za ratne zločine 1993-1996. godine i posmatrač Vlade Hrvatske pri Međunarodnom krivičnom sudu 1995-1999, a učestvovao je i u pisanju hrvatske tužbe protiv Srbije za genocid pred Međunarodnim sudom pravde.
Ipak, u nedavnom intervju Tanjugu, Josipović je nagovestio mogućnost rešavanja pitanja tužbi mimo Haga. On je rekao da je Hrvatska svoju tužbu podnela u trenutku kad Srbija nije ispunjavala ni minimum obaveza koje je postavila međunarodna zajednica.
"Te obaveze odnosile su se na sudbinu zatvočenih i nestalih lica, na krivično gonjenje počinilaca ratnih zločina, kao i na vraćanje kulturnog blaga... Od momenta podnošenja tužbe Srbija je učinila značajne napore u pravcu poboljšanja odnosa, a u suradnji s Hrvatskom intenzivno radi i na ispunjavanju svojih obaveza - vraćen je veliki dio kulturnog blaga, procesuiraju se počinitelji ratnih zločina i rješavaju se sudbine nestalih", istakao je Josipović.
Jedino što Srbija nije ispunila je hapšenje Ratka Mladića i Gorana Hadžića, ali sudeći po izvještajima haškog tužioca Serža Bramerca, ulažu se napori da se i to izvrši, dodao je. Ocenivši da je i hrvatska tužba dala određeni podstrek "da se pokrenu neki procesi", Josipović je naglasio da tužbe nisu same sebi svrha i da će se odnosi dve zemlje morati razvijati i uz njih.
Josipović smatra da će potreba postojanja tužbe zavisiti i od razgovora dveju država i od toga šta će one utvrditi kao moguće i poželjno u rešavanju problema koji su navedeni u tužbi.
Josipović je jedan od retkih kandidata za predsednika Hrvatske koji je rođen u Zagrebu (28. avgusta 1957). Kao glavne poruke u kampanji isticao je odlučnu borbu protiv korupcije i kriminala, kao i borbu protiv nepravde.
U svojoj biografiji navodi da govori engleski, a služi se i nemačkim jezikom.
Što se tiče imovine, on i njegova žena Tatjana, takođe univerzitetska profesorka prava, zajedno imaju četiri stana, učešće u zemljištu, dva automobila i pokretnine u ukupnoj vrednosti od skoro 300.000 evra.
Josipović i njegova žena godišnje zarađuju između 800.000 i milion kuna (110.000 i 137.000 evra). Njegova plata iznosi oko 14.000 kuna (oko 2.000 evra), ali godišnje dobija i 70.000 kuna (oko 9.600 evra) od kamata, dok od umetničke i pravničke delatnosti godišnje zarađuje između 300 i 400.000 kuna (41.000 i 54.870 evra) bruto.
Josipovićeva supruga mesečno takođe zarađuje oko 14.000 kuna, ali i ona ima obilne prihode "sa strane", od kamata do stručnog pravničkog rada.
Ni Josipović ni njegova supruga nemaju nikakvo učešće u trgovačkim društvima. Iako su mu tokom kampanje pokušali prišiti "repove" vezane uz navodno izvlačenje novca iz jedne štedionice u 90-im, presude suda pokazao je da on s tim nema ništa jer nije ni stranka u postupku.
Dokazao je i da se taksa koju ugostitelji plaćaju asocijaciji muzičara i kompozitora za autorska prava kad izvode pesme ne sliva u njegove džepove. Njegovu nevinost potvrdio je i Ured za suzbijanje korupcije i organizovanog kriminala (USKOK) rekavši da se protiv njega ne vodi nikakva istraga niti je protiv njega podnesena krivična prijava.
Ivo i Tatjana Josipović imaju osamnaestogodišnju ćerku Lanu.
Kampanju za predsednika vodio je intenzivno i na Facebooku, a podržale su ga brojne javne ličnosti.