Vrela leta tek dolaze!

Ekstremne vrućine, koje su ovih dana okupirale Srbiju, postaće naša stvarnost, s kojom ćemo morati da živimo i narednih decenija.

Prema rečima meteorologa, područje Balkana zbog globalnog zagrevanja ubuduće očekuju još vrelija leta i konstantan porast prosečne temperature.

Beograd je ovog leta u nekoliko navrata bio najtopliji grad u Evropi. Mnogi su se i začudili kako je vreli talas iz Afrike, koji i izaziva visoke temperature, ”preskočio” ceo Mediteran i od Srbije napravio jedno od najvrelijih mesta na Starom kontinentu.

"Stvar je u tome što se područje Mediterana nalazi na velikoj vodenoj površini, koja utiče i na smanjenje temperature, pa je tamo čak i prijatnije nego kod nas. S druge strane, mi more nemamo, a prvi smo na udaru toplotnog talasa iz Afrike. Zato su ovih dana temperature na Balkanu obarale rekorde. Malo nam olakšavaju reke, ali to nije dovoljno", objašnjava magistar meteorologije Verica Gburčik.

Izuzetno visoke temperature zabeležene su i pre nekoliko decenija. Tako su u Kraljevu, na primer, 22. jula 1939. izmerena 44,3 stepena.

"I ranije je bilo letnjih dana sa ekstremnim vrućinama, ali su to bile kratke epozode, koje su se brzo završavale. Mi danas imamo čitave periode sa izuzetno visokim temperaturama, koje zagrevaju infrastrukturu i vrućine čine još nepodnošljivijim", ističe Gburčikova.

Pored kraćih perioda vrućine, ne treba zaboraviti da u prošlosti nije bilo toliko automobila, industrije i betona, koje su zamenile zelenilo i dodatno otežale podnošenje vreline. Ako se u obzir uzmu i ”ozonske rupe”, zbog kojih je sunce opasnije nego ikad, nije čudo što veliki broj ljudi izuzetno teško podnosi paklene vrućine ovih dana.

(AP)

"Poslednja decenija bila je najtoplija od kada se meri temperatura vazduha. Sva istraživanja kako u Srbiji, tako i u svetu, jasno pokazuju da nas ubuduće očekuju još paklenija leta, ali i oštrije zime. Drugim rečima, znatno nepovoljnija klima", upozorava sagovornica "Novosti".

Istovremeno, količina padavina značajno bi se smanjila.

"Imaćemo sve duže letnje suše, koje bi mogle da budu prošarane kraćim periodima izuzetno jakih pljuskova, što je dovoljno da izazovu poplave i klizišta u određenim delovima zemlje", zaključuje ona.

Ako prosečne temperature u Srbiji nastave da rastu zemlja bi mogla da bude pogođena sušama i nestašicama hrane, navodi se u izveštaju Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja o klimatskim promenama, koji je usvojila vlada.

Prema istom izveštaju, prosečne temperature u Srbiji povećaće se za otprilike jedan stepen Celzijusa do 2030. godine, ako se zagađivanje nastavi. Rast temperature mogao bi da iznosi između 2,4 i tri stepena do kraja veka.

Prema podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda, temperature vazduha u Srbiji u proteklih nekoliko dana, kao i početkom jula, kada nas je takođe zadesila ekstremna vrućina, veće su od šest do 11 stepeni u poređenju sa prethodnim godinama.

Prema podacima Zavoda, najviše temperature ikad u Srbiji zabeležene su 24. jula 2007. godine: u Smederevskoj Palanci - 44,9 stepeni, u Zaječaru - 44,7 i Ćupriji - 44,6, pišu "Novosti.

Tog dana na više od 50 odsto mernih stanica zabeležena su temperature veće od 40 stepeni.
(Izvor: Novosti)