Da li smo spremni za besmrtnost?

Iz razumljivih razloga, starosti i smrti se svi bojimo. Ali, upravo proces starenja može nam pomoći da opstanemo, pokazalo je istraživanje jednog brazilskog naučnika.

Koristeći kompjutersku simulaciju dve konkurentne populacije biolog sa brazilskog Univerziteta u Sao Paolu dokazao je da pod nekim okolnostima, oni koji ostare i umru imaju prednost.

Evolucionista Andre Martins, naravno, nije mislio na umiranje pojedinca, nego na smrtnost vrste.

On je koristio dve virtuelne zajednice (skupove tačkica), jednu besmrtnu, a drugu smrtnu, kako bi dokazao da starenje nekada može doneti niz prednosti i besmrtne rivale dovesti do izumiranja.

„Da ljudska stvorenja ikada steknu mogućnost da postanu besmrtna, kako su futurolozi predviđali, mogli bismo eventualno da budemo istrebljeni od rivalskih vrsta koje su imale tu „prednost“ da ostare i umru“, zaključio je Martins.

Njegov kompjuterski model ponašao se u početku sasvim očekivano – besmrtne vrste umirale su samo u nesrećama i imale su prednost.

Međutim, kada je uključen niz drugih faktora koji utiču na trajanje života prosečnog čoveka, kakva je mutacija, populacija koja se „pročistila“ starenjem i smrću imala je prednost.

Jasno je da prednost vrsta koje stare leži u boljoj prilagodljivosti, a ona dobrim delom kompenzuje smrtnost.

Ipak, Martinova simulacija, iako veoma detaljna, nije složena kao stvarni svet, jer se promene u modelu događaju brže.

Potrebno je još istraživanja, ali je jasno da u svetu kojim upravlja verovatnoća, vrste koje stare imaju tu prednost da kompenzuju smrt dugim životom i na duge staze dovode besmrtne vrste do izumiranja.

„To nam pomaže da shvatimo paradoks starenja i ilustruje kako ni dan danas ne razumemo principe verovatnoče u složenim sistemima sveta prirode“, smatra on.

Za ljude, faktori poput tehnološkog napretka i učenja, mogu biti presudniji od mutacija i stila života.

Neki autori predviđaju da čovek može živeti zauvek koristeći visoku tehnologiju i dostignuća medicine.

Tako je britanski gerontolog Obri de Grej predvideo da je prvo dete koje će doživeti hiljaditi rođendan već rođeno.

Takođe, američki autor Rej Kurcvejl predviđa da će velika ekspanzija veštačke inteligencije dovesti do trenutka kada ćemo moći da prenesemo sopstvene misli na USB uređaj i tako živimo zauvek.

Prema njegovom mišljenju, tako nešto biće izvodljivo već 2030. godine.