Tri scenarija za evro: Gde je tu Srbija

Ako propadne evro, građani Srbije bi istog časa mogli da računaju da su deset odsto siromašniji.

Toliko bi, naime, kako procenjuju strani i domaći analitičari, koštalo prebacivanje kredita, štednih uloga i svih transakcija u neku drugu valutu, najverovatnije nemačku marku.

Ova pomalo apokaliptična razmatranja nikako nisu bespotrebna, s obzirom na to da je kriza evra kulminirala.

Preksinoć su EU, SAD i Kina zajedničkim naporima uspele da udahnu vazduh u pluća berzi, pa samim tim i vrate veru u opstanak evropske valute, ali su se već juče, širom Evrope, čula nova crna predviđanja.

Najpoznatiji analitičari uveliko se bave tehničkim pitanjima nestanka evra i sračunavaju koliko bi to koštalo građane pojedinih zemalja. Hrvatski ekonomisti izračunali su da bi čak i drastično slabljenje evra odnelo trećinu bogatstva građana.

Kod nas se još niko nije usudio da se pozabavi ovakvim prognozama, ali se svi slažu da poređenje sa parametrima drugih zemalja i njihove izloženosti evru dovodi do osiromašenja naših građana od deset odsto u slučaju sloma zajedničke evropske valute.

Ipak, ima i utešnih vesti, a to je da su štedni ulozi apsolutno sigurni, a rate kredita se neće znatnije povećavati, jer će prelazak na neku drugu valutu tehnički biti relativno bezbolan. Svi se slažu i da bi mesto evra u Srbiji sigurno zauzela nemačka marka, tradicionalno omiljena kod nas.

Ekonomista Zoran Popov naglašava da je Evropa sada u situaciji kakva se nije desila proteklih pet decenija. On kaže da "stanje nije nimalo naivno. Naprotiv".

"Potezi koji se sada vuku diktirani su interesima krupnog finansijskog sektora koji je kreditirao zemlje koje su sada u nevolji, pre svega Grčku i Italiju. Bojim se da se sve radi kako bi se zaštitili interesi banaka, a ne malih evropskih zemalja poput naše", smatra Popov.




Tri scenarija za evro: Gde je tu Srbija

1. Propast evra
Profesor Bečkog instituta za ekonomske studije Vladimir Gligorov potvrđuje da bi se Srbija kao i ranije orijentisala na marku, dok Miroslav Zdravković smatra da bi prebacivanje na drugu valutu proteklo glatko.
Ljubomir Madžar objašnjava da bi građani svakako bili na gubitku. "Ne verujem da bi 6,7 milijardi evra štednje građana bilo ugroženo. Ipak, postoji mogućnost da dođe do gubitaka pri prelasku sa jedne valute na drugu zbog kursnih razlika. Ti gubici mogli bi da dostignu oko deset odsto vrednosti uloga", ističe Madžar.

2. Opstanak evra uz smanjenje evrozone
Vladimir Gligorov navodi da bi izlazak iz evrozone Italije, Grčke i eventualno još nekih država mogao da bude povoljan za evropsku valutu.
"Ako se evrozona svede na centralne zemlje poput Nemačke, Francuske, Austrije... evro bi svakako ojačao u odnosu na nove valute. To bi i kod nas verovatno dovelo do slabljenja dinara", ističe Gligorov.
Ljubomir Madžar naglašava da bi takav rasplet nekima doneo bogatstvo, dok bi druge osiromašio.
"Padom vrednosti dinara svi oni koji imaju štednju u evrima osetno bi profitirali. S druge strane, oni koji imaju kredite ili bilo kakvu vrstu dugovanja u evrima plaćali bi u dinarima znatno veće rate", kaže Madžar i naglašava da bi eventualni izlazak Grčke i Italije iz evrozone dosta oslabio naš izvoz.

3. Opstanak evra i njegovo slabljenje u odnosu na dolar
"Ako se radikalizuje kriza, jedan od najverovatnijih scenarija je slabljenje evra u odnosu na dolar. Srećom po nas, to se ne bi negativno odrazilo na Srbiju, bilo bi čak i dobro za naše izvoznike", kaže ekonomista Goran Nikolić, a sa njim se slaže i Milan Kovačević, koji naglašava da bi u svakom slučaju bili izbegnuti potresi u Srbiji.
(Press)