Zašto Milorad Čavić nije dobio bronzanu medalju?

Zato jer su takva pravila! Milorad Čavić doživeo je jednu od najvećih nepravdi u istoriji olimpijskog pokreta, samim tim i sporta, kada mu je pre četiri godine u finalu trke na 100 metara delfin stilom u Pekingu oduzeto zlato, jer "taster na ciljnom zidu nije prepoznao njegov dodir".

Tada je Felpsu poklonjena zlatna medalja kako bi ih imao osam na jednim Igrama i time oborio rekord Marka Spitsa koji ih je sakupio sedam u Minhenu 1972. godine.

Četiri godine posle Pekinga, u Londonu, Čavić je imao priliku da se revanšira Felpsu za taj nepravedan poraz, ali nije uspeo. Na polovini finalne trke na 100 metara delfin, Srbin je bio prvi (23,57), ali je kao i u Pekingu i u finalu Svetskog prvenstva u Rimu 2009. godine pao u drugih 50 metara i na cilj stigao zvanično kao četvrti u vremenu 51,81.

Iako su bili sedmi (24,35) i osmi (24,45) na 50 metara, Felps i Južnoafrikanac Čad Le Klos pretekli su Čavića u finišu trke, baš kao i Rus Jevgenij Korotiškin. Felps je osvojio 17. zlato u vremenu 51,21, a Le Klos i Korotiškin dobili po srebrnu medalju za identično vreme 51,44.

Bronza nije dodeljena.

Mnogi naši čitaoci pitali su se u petak uveče zbog čega Čaviću i Nemcu Štefenu Dibleru nisu dodeljene bronzane medalje, s obzirom na to da su i oni imali identična vremena (51,81). Vođeni logikom da su se Le Klos i Korotiškin našli na deobi drugog mesta, onda bi Čavić i Dibler trebalo da se nađu na deobi trećeg, fanovi Čavića ipak su prevideli pravila.

Ona kažu da se dve bronzane medalje dodeljuju samo u slučaju da postoji jedan pobednik (zlatni) i jedan drugoplasirani (srebrni). Takođe, pravilima je uređeno da, ako postoje dvojica drugoplasiranih takmičara, onda nikome ne ide bronza, pa tako i da je Čavić za stotinku bio brži od Diblera, a ne delio četvrto mesto s njim, ne bi dobio odličje.

U suprotnom, organizator bi za ovu trku trebalo da dodeli pet medalja, a bilo je samo osam finalista.

Za razliku od Pekinga, ovog puta nije bilo nikakve zavere.

(MONDO,