Za dan obrezali 248 devojčica

Abigejl Hovort, novinarka lista “Meri Kler”, 2006. prisustvovala je masovnom obrezivanju devojčica u Indoneziji, a ovih dana je ispričala svoju šokantnu priču.

Abigejl Hovort, novinarka lista “Meri Kler”, 2006. godine prisustvovala je masovnom obrezivanju devojčica u Indoneziji, a ovih dana je ispričala svoju šokantnu priču. Da je to učinila ranije, ugrozila bi poverenje koje je indonežanska organizacija za borbu protiv ovog surovog običaja teškom mukom stekla među stanovništvom, a samim tim i njihove napore da se prekine ova nehumana praksa.

“Nedelja, 9.30 sati ujutru. Praznično raspoloženje u školskoj zgradi u Bandungu, Indonezija. Majke nakarminisanih usta, s maramama na glavama, ćaskaju i jedu kolačiće od kokosa. Svira javanska narodna muzika. U prizemlju osnovne škole tiska se oko 400 ljudi. Vrelo je, bučno i haotično i gotovo svi se smeškaju.
Ali ne i 12-godišnja Sumina. Njene oči ispod belog hidžaba imaju gnevan, nepoverljiv izraz deteta koje su prevarili oni kojima je najviše verovala. Sumina ima užasne bolove. Samo sat ranije, polni organi su joj osakaćeni makazama dok je ležala na školskoj klupi”, piše Abigejl Hovort za "Gardijan".

Tog jutra iste patnje je proživelo 248 indonežanskih devojčica. Sumina je bila najstarija, a najmlađa je imala samo pet meseci. Bilo je to u aprilu 2006. godine, prilikom masovne ceremonije obrezivanja devojčica koju od 1958. godine organizuje islamska fondacija Jajasan Asalam. Ritual košta roditelje 80.000 rupija (oko 7,5 evra) i džak hrane po detetu.

Poznato je da muslimanski zakon ne predviđa obrezivanje žena. Reč je o drevnoj praksi koja je postojala pre islama, hrišćanstva i judaizma. Na pitanje Abigejl Havort zašto to rade, sekretar za socijalnu politiku fondacije Jajasan Asalam Lukman Hakin odgovara:

- Neophodno je staviti pod kontrolu ženski seksualni nagon. Moraju biti čedne da bi sačuvale lepotu.

Najmanje 86 odsto porodica podvrgava žensku decu obrezivanju

Prema geopolitičkim standardima, moderna Indonezija je zvezda među azijskim državama. Četvrta po veličini na svetu i najnaseljenija muslimanska zemlja, sa 250 miliona stanovnika, omiljena je među stranim investitorima zbog prosperitetne ekonomije i stabilnosti. Ipak, dve studije provedene 2003. i 2010. godine pokazuju da najmanje 86 odsto porodica podvrgava žensku decu obrezivanju genitalija, obično pre nego što napune pet godina. I više od 90 odsto odraslih tvrdi da žele da se ta praksa nastavi.

Krajem 2006. ostvaren je izvestan napredak u borbi za ukidanje prakse obrezivanja devojčica u Indoneziji, kada je Ministarstvo zdravlja zabranilo lekarima da rade ove operacije zato što su “potencijalno štetne”, ali vlasti nisu sprovele ovaj zakon.

“Sunat perenpuan” u bolnicama su i dalje izvodili lekari, često u okviru povoljnog paketa usluga koji obuhvata i vakcinacije i bušenje ušiju. U selima su to radile babice, žene za koje se veruje da imaju isceliteljsku moć, poznate kao “dukun”.

Prošle godine, situacija se ponovo pogoršala. Početkom 2011. parlament Indonezije ukinuo je zabranu obrezivanja ženske dece i usvojio smernice za lekare koji vrše ove operacije. Zvaničnici tvrde da ova upustva obezbeđuju “očuvanje ženskog reproduktivnog sistema”.
(Gardijan/M. Anastasijević)