Čarolija Bogojavljenske noći

Veruje se da se na Bogojavljensku noć, tačno u ponoć, otvara nebo, a ko to primeti i u tom trenutku zamisli želju, sam Bog mu je ispunjava. Takođe, veruje se da snovi usnuli u noći između 18. i 19. januara predstavljaju, u stvari, izvesnu poruku od Boga i da predstavljaju predskazanje događaja koji će se tek desiti.

Bogojavljenje se praznuje 19. januara (6. januara po starom kalendaru) i označava završetak Nekrštenih dana kada se u crkvama ne vrše obredi krštenja. Ovaj značajni verski prazni proslavlja se u čast podsećanja da misija Isusa Hrista nije započeta njegovim rođenjem, već krštenjem sa 30 godina, kada su se, po prvi put, zajedno pojavili Otac, Sin i Sveti duh (otud i naziv Bogojavljenje).

Na ovaj dan, u crkvama širom zemlje osveštava se Bogojavljenska vodica za koju se govori da ima lekovita svojstva i običaj je da vernici uzmu po malo ove vode, ponesu je kući i umiju se zajedno sa ukućanima, da bi bili zdravi tokom čitave godine. Bogojavljenska vodica se daje i trudnicama koje su prebacile termin ili ne mogu lako da se porode, kako bi se iznenada otvorile (poput neba) i rodile zdravo potomstvo.

Krštena vodica se svakome daje, da je svaka kuća drži za 40 dana „radi svake upotrebe“ i zdravlja. Veruje se da se osveštana bogojavljenska vodica ne može ustajati ni usmrdeti, pa se i cele godine čuva u sudovima, zakićenim strukom bosiljka, kao lek kad obole oči, uši, zubi i „zavije trbuh“. Bogojavljenska vodica čuva se i kao svetinja koja "čisti sve što se opoganilo".

Na Bogojavljenje se organizuje i tradicionalno plivanje za Časni krst – izvorno se pravio od prošlogodišnje zaleđene Bogojavljenske vodice koji se potom bacao u reku, da bi se mladići takmičili za njega. Danas se Časni krst najčešće pravi od drveta i običaj se praktikuje širomSrbije.


NARODNA VEROVANJA

Veruje se da se na Bogojavljensku noć, tačno u ponoć, otvara nebo, a ko to primeti i u tom trenutku zamisli želju, sam Bog mu je ispunjava. Takođe, veruje se da snovi usnuli u noći između 18. i 19. januara predstavljaju, u stvari, izvesnu poruku od Boga i da predstavljaju predskazanje događaja koji će se tek desiti.

Jedno od verovanja je i ono za neudate devojke koje žele da znaju za koga će se udati. Veruje se da će, ako u noć pred Bogojavljenje stave ogledalo pod jastuk, sanjati muškarca za kojeg će poći.

Drugo, opet, kaže da, ako umese testo od brašna i vode, pa od njega naprave tri loptice i u dva ubace imena simpatije, dok u treći samo prazan papir i ubace u kipuću vodu, prva koja izbije na površinu nosi onog ko joj je suđen. Ako je prva loptica ona sa praznim papirom, značenje je da još nije upoznala suđenog deliju.

U nekim delovima zemlje, veče pred Bogojavljenje devojke odlaze na reku i od bosiljka prave mostiće koje ostavljaju kraj reke, nakon čega se vraćaju i odlaze na spavanje, kako bi im se u snu prikazao voljeni muškarac.

Postoji i običaj sa dve upaljene sveće i ogledalom koje se postavlja nasuprot prozoru i usmereno ka nebu, dok devojka u ponoć treba da pogleda u njega jer će joj se prikazati lik suđenog muškarca.