Žarko Laušević uhapšen u SAD

Glumac Žarko Laušević uhapšen je u sredu u Čikagu i uskoro bi mogao da bude izručen Srbiji po poternici koju je za njim raspisao beogradski Treći opštinski sud! Ova poternica je raspisana posle Lauševićevog bekstva od dosluženja zatvorske kazne zbog dvostrukog ubistva 1993. u Podgorici, pise Press

Laušević je presudom Vrhovnog suda Crne Gore 2001. osuđen na 13 godina zatvora zbog ubistva Dragora Pejovića (20) i Radovana Vučinića (21) i ranjavanja Andrije Kažića. On je u zatvoru u Spužu odležao četiri godine i sedam meseci, da bi bio pušten na slobodu 1998. odlukom sudije Svetlane Vujanović, supruge bivšeg predsednika Crne Gore Filipa Vujanovića. Godinu dana kasnije otišao je u SAD. Vrhovni sud Crne Gore je 22. marta 2001. preinačio presudu i ponovo ga osudio na 13 godina. Ubrzo je usledila i poternica zbog dosluženja zatvorske kazne.

Ministarka pravde Snežana Malović potvrdila je za Press da je slavni srpski glumac uhapšen u SAD.
- Kancelarija Interpola za Srbiju dobila je od američkog Biroa za emigraciju i carinu informaciju da je Laušević uhapšen 2. jula zbog boravka u toj zemlji bez emigracione vize. U ovom trenutku emigracione vlasti SAD razmatraju mogućnost njegove deportacije u Srbiju - rekla je ministarka.
Kako saznajemo u vrhu MUP-a, Žarko je uhapšen u Čikagu. Jedna verzija kaže da je čikaška policija privela Lauševića posle slučajne provere dokumenata, dok je, prema drugoj verziji, on uhapšen neposredno posle podnošenja zahteva za srpski pasoš u našem konzulatu.
Portparol Trećeg opštinskog suda Dragan Milošević kaže da bi Laušević dosluženje zatvora ležao u KZP Požarevac.
- S obzirom na to da je Laušević u vreme presuđenja bio prijavljen u Srbiji, ovaj sud je 2002. godine dao naredbu za raspisivanje poternice koju je MUP odmah izdao. I, ukoliko bude deportovan u Srbiju, kaznu će izdržavati u požarevačkom zatvoru. Pošto ima srpsko državljanstvo, on neće odavde biti izručen Crnoj Gori jer Srbija, sem kada je Hag u pitanju, ne izručuje svoje građane drugim državama - kaže Milošević.
Laušević se u Americi najmanje bavio glumom i jedva je sastavljao kraj s krajem. Poslednjih godina živeo je u dubokoj ilegali, a radio je uglavnom kao fizički radnik na građevini. U nekoliko javnih istupa govorio je da je svestan "zla koje je počinio" (pogledajte antrfile), a mediji su pisali i da Laušević strahuje od krvne osvete rođaka mladića koje je ubio.

Dva braka, troje dece
Žarko Laušević ženio se dva puta. Od prve supruge Maje, s kojom ima sina i ćerku, razveo se po izlasku iz zatvora. Ubrzo potom oženio se scenskom šminkerkom, s kojom je dobio ćerku.
Privatni život krio je od javnosti - sa porodicom živeo je povučeno u Njujorku, istom gradu u kome živi i njegova bivša supruga sa dvoje dece.
U Americi se nije previše družio sa srpskim iseljenicima i bivšim kolegama, niti je posećivao tamošnje kafane. Navodno, Laušević je bio u stalnom strahu da će porodice ubijenih nauditi njemu i njegovoj porodici.
Verovao je da će ga iz Crne Gore stići krvna osveta. Pisalo se da se glumac u Americi bavio molerajem i da je vozio kamione. Ovdašnja publika ga je poslednji put videla 2002, kad je u Indijanapolisu navijao za našu reprezentaciju na svetskom prvenstvu u košarci.

Saopštenje Ministarstva pravde RS
Ministarstvo pravde Republike Srbije obavešteno je 3. jula 2009. godine od nadležnih organa SAD da je Žarko Laušević uhapšen 2. jula 2009. godine. Lauševića je priveo Biro za emigraciju i carine zbog boravka u SAD bez emigrantske vize. Kako je navedeno u dopisu upućenom Ministarstvu pravde Srbije, emigracione vlasti SAD razmatraju mogućnost deportacije Lauševića iz SAD. Ministarstvo pravde saopštava da ukoliko Laušević bude deportovan u Republiku Srbiju, biće lišen slobode na osnovu navedene naredbe Trećeg opštinskog suda i upućen na izdržavanje kazne.

Laušević: Svestan sam zla koje sam naneo!
Pre nego što je emigrirao, Laušević je u intervjuu za "NIN" izjavio da je svestan zločina koji je počinio.
- Nisam izgovorio završnu reč na poslednjem suđenju. A hteo sam ponovo da kažem tim unesrećenim porodicama da shvate, ako mogu, koliko sam svestan zla koje sam im naneo, tragedije koju su doživeli i koju preživljavaju. Ali, sve moje reči, svi napori drugih ljudi i samog suda ostajali su bez razumevanja i prihvatanja. Znam da bol ne čuje, ali od mene ne bi bilo srećnijeg čoveka na kugli zemaljskoj da se to nije desilo, da sam mogao drugačije. Da sam mogao da pucam u noge, da sam mogao da ne pucam uopšte. Ali, nisam umeo, ni smeo. Da jesam, koliko bi mi lakša zora bila. Odlučio sam da se sklonim, da ustupim vremenu prolaz, ako će to nešto značiti nesrećnicima koji su ostali bez svoje dece...
Laušević kaže da je svom sinu pokušavao da objasni šta se dogodilo te noći.
- Ja nisam samo otac koji treba da mu olakša muku sazrevanja, već i muku koju sam mu ja natovario. I da ga molim da mi oprosti. Od oštećenih ne tražim da mi oproste. Znam da to ne mogu, jer ni ja sam sebi ne opraštam. Samo Bog to može. Njihovo je pravo da mrze, moje pravo da se kajem što ne mogoh drugačije. U crkvi uvek upalim tri sveće. Za oca i njih dvojicu. Ako sam grešan što ovo rekoh, grešan sam i prema ocu - rekao je Laušević, i dodao: - Mora biti da smo nešto teško zgrešili sva trojica. I njih dvojica i ja, pa nas je Bog tako sastavio 31. jula '93. Da njih kazni mojom rukom. Mene njihovim glavama.
Izvor: Press Online