Promena klime: Proleće će počinjati u januaru

Godine 2050. u januaru će cvetati trešnje i kruške, zato što će proleće te godine na planeti počinjati usred zime, krajem januara!

Na ovo upozorava studija Kraljevskog botaničkog vrta iz Edinburga u Škotskoj. Upozorenje o pomeranju proleća se naročito odnosi na priobalna područja, ali će i na kontinentima godišnja doba počinjati ranije.

U studiji o uticaju globalnog zagrevanja na prolećno cvetanje, njeni autori - matematičar sa Univerziteta „Moneš“, Malkom Klark i prof. Roj Tompson, geofizičar sa Edinburškog univerziteta uporedili su podatke koji datiraju iz kasnog 19. veka sa današnjim podacima, želeći da pokažu uticaj globalnog zagrevanja i da predvide efekat daljeg zagrevanja na život biljaka do 2080. godine. Oni su istraživali iz starih zapisa Kraljevske botaničke bašte Edinburga, koji datiraju iz 1850. godine i uzimali podatke o klimi Edinburga još iz 1775. godine. Uz ove informacije ispitivali su reakcije 79 vrsta biljaka na temperaturu vazduha. Ispostavilo se da za svaki stepen za koji se klima zagreje, prolećno cvetanje će početi oko 11 dana ranije. Što se tiče okeanske klime, njihov model predviđa pomeranja u botaničkoj sezoni u rasponu od 16 dana na početku proleća i 12 dana krajem proleća. Kad je u pitanju kontinentalna klima, predviđanja se kreću u rasponu od sedam dana na početku proleća i 11 dana na kraju ovog godišnjeg doba.
- Iako se studija zasniva na biljnom svetu u Škotskoj, naši fenološki modeli primenjuju se širom regiona na stotine hiljada kvadratnih kilometara - rekao je Klark.
Studija Klarka i Tompsona zasniva se na činjenici da biljke kontrolišu vreme cvetanja prilagođavajući se lokalnom vremenu i klimi i da je tokom prošlog veka od globalnog zagrevanja sve veća koncentracija ugljen-dioksida u atmosferi, što je rezultiralo lokalnim klimatskim promenama koje će biti sve veće.
Iako najave o ranijem dolasku proleća zvuče primamljivo, naučnici kažu da će promene u botaničkom kalendaru izazvati brojne negativne propratne pojave. Javiće se problemi sa oprašivanjem tih prerano procvetalih biljaka zato što insekti i životinje koje ih oprašuju ne reaguju na toplotu, već na dužinu dana. Probleme bi mogle imati ptice i insekti koji se hrane polenom i biljkama.
- Ne samo da je primetno ranije pucanje leda na rekama i topljenje glečera, već se i ranije pojavljuju insekti, ptice polažu jaja ranije i ranije cvetaju biljke - rekao je Klark.
Prema procenama stručnjaka, svet će se za 40 godina zagrejati dva stepena, a svaki dodatni stepen zagrevanja znači 16 dana raniji dolazak proleća.
Globalno bi zagrevanje izazvalo pravi haos i u vinogradarstvu i vinarstvu. Zbog viših temperatura u grožđu će se prerano stvarati šećer, pre nego što bude spremno za berbu. To može loše uticati na aromu vina i količinu alkohola u njemu. Za šume, samo nedelju dana razlike do početka rasta, čini veliku razliku, u „proizvodnji“ drveta.
Koristeći svoje rezultate Tompson i Klark su izradili globalnu mapu koja pokazuje neusaglašenost biljnog i životinjskog sveta u 2080. godini. Mapa pokazuje da će pomorsko podneblje, uključujući zapadnu Evropu, američku atlantsku obalu, Novi Zeland, Čile i severnu Afriku biti najviše pogođeno kako njihov botanički kalendar bude snažnije odstupao u odnosu na godišnja doba.
Izvor: Blic