Ivo Andrić mason

Iz lože "Dositej Obradović" naš nobelovac izbačen zbog ljubavne afere * Dokaz da je Ivo Andrić pripadao masonima, istoričar Nenad Petrović iz Instituta za strategijska istraživanja pronašao je prilikom revizije Nedićeve dokumentacije u Vojnom arhivu

"Kad mi je ponuđeno da stupim u slobodnu zidarsku ložu, bio sam mlad čovek koga nisu privlačili ni društvene zabave ni partijsko-politički život. I vrlo sam rado prihvatio priliku da se nađem u društvu ozbiljnih i dobronamernih ljudi, gde bih mogao, možda, i koristiti zemlji i društvu i usavršavati se i podići lično”, piše u izjavi koju je Andrić 27. marta 1942. dostavio Izvanrednom komesarijatu za personalne poslove vlade Milana Nedića.

Dokaz da je naš nobelovac pripadao masonima, istoričar Nenad Petrović iz Instituta za strategijska istraživanja pronašao je prilikom revizije Nedićeve dokumentacije u Vojnom arhivu. Među odgovorima na tipski upitnik, kakav su dobijali bivši diplomati i drugi osumnjičeni za pripadnost slobodnom zidarstvu, a koji je potpisao izvanredni komesar Tanasije Đ. Dinić, nalazi se i izjašnjenje pisano Andrićevom rukom, plavim mastilom na belom papiru formata 21x17 cm. Na omotu ove arhivske jedinice piše: “Andrić Ivo, biv. Kraljevski poslanik u Berlinu u penziji”.
“Nakon prvih meseci 1925. godine primljen sam u ložu Preporođaj, koja je u to vreme radila samostalno i odvojeno od Velike lože Jugoslavije”, piše Andrić ističući da se ne seća matičnog broja pod kojim je uveden. Andrić navodi da je u članstvu lože ostao otprilike godinu i po dana, te da je “posle istrošene godine dobio stepen majstora i na njemu ostao do napuštanja lože”. Bilo je to već u leto 1926. kada je, kako piše, prestao da dolazi na sastanke, a na jesen iste godine premešten je u inostranstvo i napustio je Beograd.

MAJSTOR IVO
Andrić se seća da je za ložu postojala lozinka, ali kaže da se “ona praktično nije primenjivala jer je svaki član ulazio slobodno”. Na pitanje šta zna o loži Bene Berit, ekskluzivnoj jevrejskoj loži sa sedištem u Beogradu, odgovara da za nju nikada nije čuo, niti je na sastancima svoje lože ikada čuo antisemitske ili filosemitske govore. O svom imovinskom stanju Andrić kaže da živi od lične ušteđevine, i dodaje: “U Višegradu imam kuću od koje sam ranije primao oko 300 dinara kirije mesečno. Od kako je Višegrad pao pod Hrvatsku, kuća mi je zaplenjena i ne primam ništa.”
Na kraju izjašnjenja Andrić tvrdi da je, budući da se godinu dana nije javio loži, niti je platio članarinu, automatski prestao da bude član, te da više nikada, ni pisanim putem ni posredno, nije imao veze ni s ložom čiji je član do tada bio, a ni s kojom drugom.

SUMNJIVA „SPONTANOST“
Analizu Andrićevog masonskog dosijea, objavljenu u Sveskama Zadužbine Ive Andrića, broj 22, Nenad Petrović zaključuje konstatacijom da je iskaz o “spontanom” prestanku članstva među slobodnim zidarima malo verovatan jer se tako nešto protivi strogim masonskim načelima. Bivši diplomata je zaobišao istinu, kaže Petrović, i dodaje:
“Ono što dodatno stvara zamršenost jeste indicija da je posle izlaska ili isključenja iz lože Preporod Andrić ušao u ložu ’Dositej Obradović’, takođe u Beogradu. O tome svedoči ‘Spisak masona aktivnih činovnika i penzionera’ nastao neodređenog datuma za vreme okupacije, gde se pod brojem sedam navode podaci: Andrić Ivo, poslanik u Berlinu u penziji, loža D. Obradović, adresa stana Prizrenska 9/2“, objašnjava Petrović.
Zoran Nenezić, autor knjige “Masoni u Jugoslaviji 1764-1980“, Andrićevo ime na spiskovima masona pominje u nekoliko navrata, a Petrović navodi i katoličkog teologa Ivana Mužića koji spominje Andrića među hrvatskim omladincima koji su nadahnuti jugoslovenskim unitarizmom postali masoni.
Nakon rata, kaže Petrović, Andrić je bio među onim masonima koji su se bez prisile stavili u službu nove vlasti. Ali zašto je, popunjav­ajući upitnik Nedićeve vlade, sakrio činjenicu da je iz lože Preporođaj, osnovane zaslugom Vojislava Kujundžića, prvog propagatora kremacije kod Srba, prešao u ložu Dositej Obradović, ostalo je nerazjašnjeno.

A KIŠICA ROMINJA
Na 433. strani Nenezićeve knjige piše “da su Ivo Andrić i Gustav Krklec bili isključeni iz masonstva zato što je Andrić bio u ljubavnim odnosima s Krklečevom ženom”. Petrović, međutim, kaže da po navedenoj signaturi taj krunski dokument nije uspeo da pronađe.
U knjizi “Vreme zabrana” Kosta Dimitrijević je objavio pismo koje mu je 1981. iz Kembridža poslao Kosta Pavlović. “Bogdan Krizman, profesor sveučilišta u Zagrebu, pisao mi je 10. avgusta 1978: ’Nedavno sam bio u Beogradu i radio u Fondu Masonske lože. Pri tome sam utvrdio pozadinu izbacivanja Ive Andrića iz masonske organizacije. Radilo se o kažnjavanju dotičnog jer je bio tužen od masonskog brata Gustava Krkleca da ima ljubavni odnos sa gđom Krklec’”, piše u pismu Pavlovića.
A Branko Lazarević, ugledan književnik i diplomata, posle rata uklonjen s javne scene i isključen iz saveza književnika, u šest decenija skrivanom “Dnevniku jednog nikoga”, slučajno nađenom 2004. u Herceg Novom, piše: “Andrić je imao izvesne prisnije veze sa ženom Gustava Krkleca zbog čega je izbačen iz masonerije u koju je, izgleda, ušao zbog karijere”. Lazarević piše da je Andrić, kada ga je Krklec pritisnuo, svoju vezu sa njegovom ženom priznao rečima: “Znaš, to je ovako bilo. Rominjala je neka kišica... Pa, tako, onda se i to desilo.”
Branislav Krivokapić | Izvor: Blic