Marokanski iscelitelj Meki Torabi u Sarajevu

Meki Torabi (Mekki Torabi) već izvesno vreme boravi u Sarajevu i bioenergijom, navodno, pomaže bolesnima da se izleče. Na izmaku snage, promrzli od višečasovnog čekanja od ranih jutarnjih sati stoje u kilometarskim redovima ne bi osetili samo jedan Torabijev dodir.



Da bi ritual ozdravljenja bio potpuno dobar, kako su Dnevnom avazu ispričali oni koji su već jednom ili više puta posetili marokanskog iscelitelja, morali su dnevno popiti litar i po "posvećene vode", koja se za 0,75 pfeninga može kupiti u dvorani.

Narod vodu kupuje i nosi kartonima, ne žaleći ni poslednju marku iz džepa, iako niko ne zna hoće li mu ona uistinu pomoći.
Reč je o vodi koju proizvodi Sarajevska pivara porodice Selimović, a već ranije neki od posetilaca Zetre su primetili da se za vreme Torabijevih seansi u Hrvatskoj mogla koristiti isključivo Jana zagrebačkog proizvođača Agrokor u vlasništvu Ivice Todorića.
"Da je u našoj zemlji", lamentira Avaz, "ljudska nesreća i bolest postala pogodno tlo za pravljenje dobrog biznisa, instrukcija direktora preduzeća "ZOI 84" Nedžada Ajnadžića da se invalidima, paraplegičarima, starim, iznemoglim, siromašnima uzima po marku za ulaz u olimpijski kompleks".
"Ne uzima Torabi. On radi džaba! Zetra nam uzima pare. Kažu da moraju platiti redare i čišćenje smeća koje ostavljamo iza sebe. Na početku kad sam dolazio nije bilo tako. Ulaz se nije plaćao", priča Ahmed Liho koji je na proplanku ispred hale strpljivo sedeo i čekao svoj red.
"Valjda kad su videli koliko ljudi dolazi počeli su naplaćivati ulaz. Pa samo je juče ovde bilo više od 20.000 ljudi. Pomnožite to sa jednom markom. I tako svaki dan. Ali, nije mi žao, ako mi ovaj čovjek vrati zdravlje, dat ću im koliko god treba", nije Liho jedini koji tako misli.
Iz "ZOI 84" uzimanje crkavice od bolesnih ljudi, inače, zaista pravdaju ogromnim povećanjem troškova u zgradi i ispred nje. Kažu, valja platiti spremačice, redare, ventilaciju, upotrebu toaleta... tvrdeći da će im za to trebati više od 100.000 maraka.

Ovce sa previše vune
Fenomen je, dakle, dvostruko zanimljiv: i kao nada očajnika i kao zloupotreba očaja.
Izvesni Rođak Višnjić je napisao u Dnevnom Avazu: "Znao sam ja da smo mi ovce, ali nisam znao da imamo toliko vune".
Junuz Džipalo pak kaže: "Kako je ovo samo žalosno!!! Šejtan je zafrkan igrač, već hiljadama godina radi svoj pos'o"!
Veseli veseljak dodaje: "Medicina je kod nas u posleratnom periodu radionica za proizvodnju novca! Čak i zdravog odvedu do ovakvih redova... Dokle na ovaj način narodu dušu vaditi"?