Digitalna televizija u Srbiji: Dvostruki trošak

Oni koji koriste kablovsku neće morati da menjaju ništa u svojoj opremi, ukoliko to ne žele.

Koliko će ukupno koštati uvođenje digitalnog televizijskog signala u Srbiji, još nije moguće predvideti, kažu za „Politiku” u Ministarstvu kulture, informisanja i informacionog društva, napominjući da je nabavku dela opreme finansirala Evropska unija i da će uskoro biti raspisani tenderi za kupovinu drugog dela predajničke opreme, antenskih sistema i ostalih uređaja.

Da digitalna televizija nimalo nije jeftin projekat pokazuje i računica Radio-televizije Srbije. Prema rečima Tatjane Ćitić, odgovorne urednice RTS digitala, samo prva faza koja podrazumeva i deo digitalizacije programskog arhiva koštaće RTS milione evra.

"Za nas je to veoma skup proces, jer smo veliki sistem. Programske i tehničke potrebe će diktirati prioritete u investiranju. Ne treba zaboraviti ni audio-vizuelno blago programskog arhiva RTS-a koje mora biti digitalizovano. Njegovo očuvanje je od nacionalnog značaja, uostalom, kao i kompletna priprema i prelazak Medijskog javnog servisa iz analogne ere televizije u digitalnu. Prema našoj proceni, prva faza digitalizacije koja obuhvata i deo digitalizacije programskog arhiva, koštaće Radio-televiziju Srbije oko 12 miliona evra", objasnila je Tatjana Ćitić.

Hrvatska i Slovenija prešle na digitalno emitovanje

Zemlje regiona ovaj posao već privode kraju. Hrvatska i Slovenija su prešle na digitalno emitovanje televizijskog programa, a Mađarska je u završnoj fazi. Sve države u Evropi na osnovu sporazuma potpisanog na Regionalnoj radio konferenciji u Ženevi 2006. godine, obavezne su da do 17. juna 2015. godine štite analogni prenos od smetnji koje bi nastale od digitalnog televizijskog emitovanja.

"Posle tog roka, dozvoljeno je digitalno emitovanja snagama koje će znatno ometati analogne signale. Praktično to znači da je neophodno da se obezbedi digitalno emitovanje do navedenog roka. Evropska unija je, međutim, donela preporuku da sve njene članice pređu na digitalno emitovanje do 2012. godine. Dakle, zbog eventualnih smetnji, jednostavnije je i mnogo bolje za svaku od evropskih država da to uradi u 2012. godini", objasnili su u Ministarstvu kulture, informisanja i informacionog društva.

Odlaganja nema i april 2012. godine krajnji je rok kada će emiteri u Srbiji morati da sa dosadašnjeg analognog pređu na digitalno emitovanje televizijskih programa. Šta to konkretno znači, šta će se promeniti u radu televizijskih kuća i zašto je ovaj proces toliko skup?

"Sadašnji emiteri će pripremati svoj program na uobičajeni način, a signal će se doturati do najbližeg multipleksa u mreži operatora, odnosno do novoosnovanog javnog preduzeća „Emisiona tehnika i veze” (ETV). U digitalnoj tehnici se televizijski signali prenose u okviru multipleksa u kojem se veliki broj te-ve programa prenosi zajedno, istom mrežom. Mrežni operator će cenovnik za svoje usluge formirati na troškovnom principu, a njihova regulacija se, prema Zakonu, vrši u Regulatornoj agenciji za elektronske komunikacije", objasnili su u ministarstvu.

Zaključak je jednostavan – digitalna televizija nudi mnogo bolju i kvalitetniju sliku i zvuk. Nema „snega”, već je slika ili kristalno jasna ili je uopšte nema. Digitalna televizija, osim toga, u poređenju sa analognom nudi mnogo veći broj programa, a omogućava i mnoštvo novih usluga.

Ali, osim što će koštati televizije, digitalizacija će koštati i građane Srbije. Ko bude želeo da uživa u digitalnom signalu moraće ili da nabavi televizor nove generacije ili da stari spoji sa uređajem koji će omogućiti gledanje digitalnog programa.

Za utehu je to što se, kako napominju u ministarstvu, digitalizacija odnosi samo na zemaljsko emitovanje programa, pa ukoliko kablovski operateri nastave da distribuiraju „stari” signal u okviru mreže, neće biti problema da se digitalni kanali gledaju i na starim televizorima. Takav je uostalom slučaj i sa RTS digitalom. Preko predajnika na Avali i Fruškoj Gori emituje digitalni program, a korisnici ga preko kablovskih operatera gledaju na starim televizorima. To potvrđuju i u ministarstvu – oni koji koriste kablovsku neće morati da menjaju ništa u svojoj opremi ukoliko to ne žele.

Bez obzira na to, oni koji bi da uživaju u blagodetima digitalnog signala moraće da nabave takozvane dekodere, ukoliko bi da zadrže stare aparate. Vodeći kablovski distributeri već imaju u ponudi ove uređaje. Cena priključka je od 1.000 do 6.000 dinara u zavisnosti od paketa, dok će cena usluge biti od 200 do 600 dinara mesečno. Iz ministarstva savetuju građane da televizore nove generacije, pa i dekodere, nabave što kasnije i da ne žure, jer će njihova cena sve više padati.

A da će novu uslugu korisnicima ponuditi svi operateri čim naše televizije pređu na ovaj signal, potvrđuje i mnoštvo drugih pogodnosti koje digitalna televizija nudi.

"Osim što im omogućava bolji kvalitet slike, pruža i dodatne servise kao što su EPG (electronic program guide), odnosno te-ve vodič do sedam dana unapred sa satnicom i opisima emisija, potom vremensku prognozu, dnevni horoskop i najnovije vesti, koje dobijaju pritiskom na dugme, kao i mogućnosti pauziranja, premotavanja i snimanja živog programa, te korišćenje servisa „video na zahtev”", kaže Tanja Tatomirović, direktor sektora korporativnih komunikacija SBB-a.
Autor: Stefan Despotović, Izvor: Politika