Loto izveštaj na Vašem mobilnom telefonu

* Pošaljite SMS sa tekstom: FO LOTO na broj: 1310 i dobicete LOTO SMS izvestaj * Cena: 30 dinara + PDV

Da li "Božija čestica" uopšte postoji?

"Higsovom bozonu (Božija čestica) sve više ponestaje mesta za sakrivanje", kazao je profesor Rolf Hojer, generalni direktor CERN-a.

Neuhvatljiv Higsov bozon ili "Božija čestica", ukoliko uopšte postoji, izuzetno se dobro krije, kažu u Evropskoj organizaciji za nuklearna istraživanja (CERN) čiji je divovski eksperiment pomoću Velikog hadronskog akceleratora usmeren ka pronalaženju tog sićušnog elementa za koji naučnici veruju da je u osnovi svemira.

Higsov bozon je hipotetička subatomska čestica kojom se prema Standardnom modelu objašnjava masa drugih čestica, a teoriju o njegovom postojanju postavio je 1964. godine škotski fizičar Piter Higs.

Dobio je nadimak "Božija čestica", jer se veruje da se svuda nalazi mada se pokazalo da se veoma spretno krije. Naučnici u CERN-u pokušavaju da utvrde njegovo postojanje u Velikom hadronskom akceleratoru (LHC), smeštenom duboko pod planinama na francusko-švajcarskoj granici, i nadaju se da će do kraja 2012. uspeti da reše tu enigmu.

Hojer je rekao da hadronski akcelerator dobro radi, ali je pronalaženje misteriozne čestice problematično, jer se istraživanja sprovode na najnižim stupnjevima mase, poslednjem mestu na kojem bi bozon mogao da se krije.

On je uporedio proganjanje bozona sa traganjem za poljem pod snegom tokom mećave, dok je Pjer Odone, direktor američkog Fermilaba, rekao da je to kao posmatranje zvezda usred dana. Direktor centra za istraživanje Serđo Bertoluči izjavio je u ponedeljak da su dosadašnji eksperimenti isključili sa 95 odsto sigurnosti postojanje Higsovog bozona na višim stupnjevima mase.

Hadronski akcelerator, koji se proteže kružnim tunelom dugim 27 kilometara, projektovan je za kontrolisano sudaranje dva snopa protona koji se kreću gotovo brzinom svetlošću u suprotnim pravcima.

U trenutku njihovog sudaranja nastaju temperature 100.000 puta veće od sunca, oponašajući tako uslove neposredno posle Velikog praska kada je došlo da stvaranja univerzuma pre 13,7 milijardi godina. Higsov bozon je karika koja nedostaje u Standardnom modelu elementarnih čestica, teorije kojom se objašnjava kako poznate subatomske čestice međusobno reaguju u univerzumu.

Prof Rohini Godbol, teoretičarka fizike čestica Centra za fiziku visokih energija na indijskom Institutu za nauku u Bangaloru, kaže da je Sandardni model građen prethodnih 70 godina poput kule od karata.

"Pokušavamo da postavimo poslednje dve karte. Ukoliko nađemo Higsov bozon, te dve karte će se sastaviti, ako ne, cela kula će se raspasti", objasnila je ona, dodajući da je ipak optimista jer se sve što je dosad testirano ispostavilo tačnim.
(Tanjug)

  © Blogger templates Newspaper III by Ourblogtemplates.com 2008

Back to TOP