Loto izveštaj na Vašem mobilnom telefonu

* Pošaljite SMS sa tekstom: FO LOTO na broj: 1310 i dobicete LOTO SMS izvestaj * Cena: 30 dinara + PDV

U "Crnoj reci" bilo i silovanja, SPC ćuti o unapređenju Peranovića

Saradnici Branislava Peranovića osuđeni su pre dve godine u Novom Pazaru zbog silovanja štićenika u Duhovno-rehabilitacionom centru „Crna Reka”. Peranović je bio starešina centra koji je zatvoren posle prebijanja jednog štićenika 2009. godine.

Njegov pomoćnik Nemanja Radosavljević osuđen je prvostepenom presudom Višeg suda u Novom Pazaru na dve godine i pet meseci zatvora zbog silovanja i premlaćivanja jednog štićenika, a za isto delo, kao saučesnik, osuđen je na godinu dana zatvora Marijan Pavićević.

Obojicu je pred sudom u Novom Pazaru branio beogradski advokat Nenad Vukasović. "Presuda je ukinuta i predmet je vraćen na ponovno suđenje, ali poziv još nismo dobili”. Žrtva je bio mladić od dvadesetak godine, koji se i pre toga u centru lečio od droge, pa se posle nekog vremena vratio na lečenje, piše Politika.

"U optužnici je pisalo da su Radosavljević i Pavićević odveli momka tokom noći automobilom u šumu, da su ga tamo lisicama vezali za motor marke „jamaha” i da su ga tako vezanog vozili po zemlji, a posle primorali na bludne radnje," kaže Vukasović za Politiku.

Ovaj list piše i da SPC ćuti o tome da je nedavno Branislav Peranović dobio odlikovanje kojim je dobio zvanje protojereja stavrofora.

Kako piše Press, prvu prijavu protiv Peranovića podnela je u aprilu 2006. godine porodica Vasić iz Beča. Oni su smestili sina Bobana u centar za odvikavanje Crna reka. Vrlo brzo, međutim, hteli su odande i da ga izvade, jer im se žalio na neprestano maltretiranje. Majka i otac su se zato bez najave iz Beča uputili u centar po njega.

"Za sinovljevo lečenje Peranoviću smo platili 400 evra. Već posle dva dana Boban je uspeo da stupi u kontakt sa nama, rekavši nam da se štićenici zlostavljaju. Spakovali smo se i u roku od dva sata krenuli put Crne reke. U centar smo došli nenajavljeno," pričala je tada majka novopazarskoj policiji i sve je do detalja opisano u krivičnoj prijavi, koja je prosleđena Opštinskom sudu u Tutinu i u koju je Press imao uvid.

Roditelji su Bobana zatekli napolju kako radi sa ostalim štićenicima. Majka Milena upitala je Peranovića zašto njenog sina, koji ima upalu pluća i ne može da stoji na nogama, tera da radi. Odgovorio joj je da mu se ne meša u posao, posle čega su odmah tražili da Boban napusti centar i da im vrate novac. Press piše da je nakon toga Peranović udario štićenika, a zatim je i pozvao ostale da mu se pridruže u tuči. Kako piše ovaj list, u prijavi u policiji stoji da je otac Branislav sa ostalim štićenicima pretukao celu porodicu.

Bez obzira na sve prijave i evidentne nasilničke sklonosti, Peranović je ipak samo jednom procesuiran i to tek pošto su se snimci „lopatanja" štićenika u manastiru Crna reka pojavili u javnosti.


SPC ćuti o unapređenju Peranovića

Vladika šabački Lavrentije odlikovao je nedavno Branislava Peranovića, osumnjičenog za ubistvo Nebojše Zarupca, zvanjem protojereja stavrofora.

Ilija Radulović, branilac oca Branislava Peranovića, objašnjava da je vladika Lavrentije odlikovao njegovog klijenta pre oko tri nedelje o čemu ima i materijalne dokaze.

"To je najviše zvanje koji oženjeno svešteno lice može dobiti u Srpskoj pravoslavnoj crkvi i to da je on nagrađen jeste činjenica. Imamo i ce-de sa svečanosti kada ga je vladika Lavrentije odlikovao i održao hvalospevnu besedu u kojoj je rekao da se otac Branislav nagrađuje za dobra dela i izuzetne rezultate koje je postigao," kaže Ilija Radulović.

Branilac oca Branislava, dodaje i da je podneo krivičnu prijavu protiv vladike bačkog Irineja i episkopa jegarskog Porfirija zbog krivičnog dela nedozvoljeno komentarisanje krivičnog postupka u trajanju, piše Politika.

U Eparhiji šabačkoj navode da ne mogu da daju nikakve informacije ni izjave dok ne dobiju izveštaje o istrazi policije i suda, i da će se verovatno oglasiti zvaničnim saopštenjem u naredna dva dana. Ni u Svetom arhijerejskom Sinodu juče se nije moglo saznati da li je „crkvena vlada” obaveštena da je otac Branislav Peranović odlikovan, kao ni da li će oni preduzimati neke korake povodom ovog slučaja, i eventualno sprovesti neke mere protiv vladike Lavrentija zbog ovakve odluke.

Sinod se, inače, kada su 2009. godine u javnosti objavljeni snimci batinanja štićenika Duhovno-rehabilitacionog centra „Crna reka”, odmah oglasio saopštenjem u kojem je najoštrije osudio takvo ponašanje sveštenika SPC-a i tražio da se „Crna reka” raspusti, a protiv oca Branislava pokrene crkveno-krivični postupak. Ovog puta, zvaničnog saopštenja „crkvene vlade”, koja između ostalog vodi nadzor nad radom arhijereja i sudi u prvoj instanci kanonske krivice arhijereja, nije bilo. Jedan od članova Sinoda, vladika bački Irinej, izjavio je da Sinod nema vlast nad mesnim episkopima, da može da preporuči, ali ne i naredi episkopu šta bi trebalo da uradi, kao i da su za tragediju u Jadranskoj Lešnici posredno odgovorni svi.

Klirik odlikovan zvanjem protojereja stavrofora ima, ustvari, pravo da nosi naprsni krst, a ranije su to odlikovanje dobijali većinom sveštenici koji su pri kraju svešteničke službe. Na predlog nadležnog eparhijskog arhijereja, zvanje je dodeljivao Sveti arhijerejski Sinod, odnosno „crkvena vlada” je donosila odluku o ovom odlikovanju. Međutim, kako saznajemo, ovo je pre nekoliko godina promenjeno, pa su sada unapređenja i dodela ove vrste odlikovanja gotovo isključivo u nadležnosti eparhijskog arhijereja. On je samo u obavezi da obavesti Sinod o odluci da odlikuje sveštenika zvanjem protojereja stavrofora.

Danas se retko dešava da Sinod odbije da odobri zvanje koje je episkop dodelio svom svešteniku, mada je bilo i takvih slučajeva, objašnjavaju u SPC.

Nekada je retko ko dobijao pravo da nosi naprsni krst. Od kada su, međutim, dodela zvanja i unapređenja u svešteničkoj službi postale nadležnost vladike, u pojedinim eparhijama SPC došlo je čak i do toga da se odlikuju i sasvim mladi sveštenici ili da se kliricima dodeljuje ovo zvanje u velikom broju, pa je visoko zvanje pomalo i devalvirano.

Slično je i sa unapređenjima klirika u više zvanje. Crkveni propisi ranije su nalagali da đakon mora da provede 10 godina u službi da bi mogao da dobije zvanje protođakona, dok se čin protojereja dobijao posle 15 godina službe. Izuzetno, ukoliko klirik ima naročite zasluge, ako je, na primer, podigao crkvu, po predlogu arhijereja, mogao je biti unapređen i pre ovog vremenskog roka, ali je odluku morao da odobri Sinod. I to je, međutim, promenjeno, pa je i unapređivanje klirika i davanje viših činova u isključivoj nadležnosti arhijereja.

Eparhija šabačka donela je u petak odluku da raspusti kamp "Sretenje" u Joševi kod Loznice, povodom tragičnog događaja u kome je na smrt pretučen jedan od štićenika.
Zakazali svi državni organi

U slučaju Peranovića zakazali su svi državni organi, pre svega policija, pravosuđe i centri za socijalni rad, ali i Srpska pravoslavna crkva. Da nije bilo tako, ne bi bilo moguće da nijedno od njegovo petoro dece nijedan jedini dan ne provede u školi.

U nekoj drugoj državi decu bi mu momentalno oduzeli radnici centra za socijalni rad, a ovde očigledno niko nije smeo ni prst da uperi u njega. U pokušaju da utvrdi ko je za to odgovoran, Press je došao do saznanja da država nema mehanizme i zakone koji roditelje mogu da nateraju da decu šalju u školu.

Načelnik Republičke prosvetne inspekcije Velimir Tmušić objašnjava za Press da je obaveza lokalne samouprave ukoliko dete nije upisano u školu da preko centra za socijalni rad i nadležnih službi utvrdi iz kog razloga ono nije upisano u nju.

"Prosvetna inspekcija ne istražuje nego kontroliše da li obrazovno-vaspitna ustanova postupa u skladu sa zakonom i nalaže joj, ukoliko je potrebno, određene mere. Na osnovu zakona, škola i prosvetna inspekcija reaguju, samo ukoliko već upisano dete ne ide u školu duže od 15 dana. U tom slučaju direktor škole je u obavezi da to prijavi lokalnoj samoupravi. Na osnovu te prijave sudija za prekršaje izriče novčane kazne za roditelje deteta," pojasnio je Tmušić.

U OŠ „Aleksandar Prvi Karađorđević" u Jadranskoj Lešnici kažu da oni nisu imali na osnovu čega da prijave Peranoviće, jer deca nisu rođena, odnosno upisana u matične knjige te opštine. Pored toga, nisu imali ni takozvane prevodnice iz druge škole, koje su neophodne kada se učenici prebacuju iz jedne u drugu obrazovnu ustanovu.

"Oni su se u Lešnicu doselili 2007. Još tada sam srela Peranovićevu suprugu u autobusu i rekla joj da se radujem što će naša škola biti bogatija makar za tri đaka. Na to mi je ona odgovorila: „A, ne. Naša deca neće ići u školu. Mi za njih imamo posebne vaspitne mere" "rekla je za Press jedna radnica ove škole i napomenula da niko ne zna gde su deca rođena:

"Živeli su negde na Kosovu, po nekim kolibama i čudnim načinom života. Ovde kada su došli, bili su nedodirljivi."

Izvor: Politika, Press

  © Blogger templates Newspaper III by Ourblogtemplates.com 2008

Back to TOP