Kako se živi u u najvećem zatvoru u Evropi: Lako se dolazi, teško izlazi!

Sedamdesetak kilometara zapadno od Istanbula na obali mora leži gradić Silivri. Zato u njemu ima mnogo vikendica i apartmana imućnijih stanovnika najvećeg turskoga grada, ali od 2008. se tamo lako može doći i bez svoje volje.

Arcaion / Pixabay

Jer te godine je otvoren novi, ogromni zatvor najvišeg stepena bezbednosti. Smešten je u zaleđu grada, oko kilometar od obale i iz vazduha takozvani "kamp" izgleda kao neko previše nagurano naselje novogradnje. Blokovi belih zgrada iste veličine i crvenih krovova okruženi su, ako se bolje pogleda, visokim zidovima i asfaltiranim stazama oko područja koje je veliko kao 200 fudbalskih igrališta.

Na području se nalazi deset odvojenih zatvoreničkih kompleksa, među kojima su i za žene, tu je i zatvorska bolnica, a u zatvoru ima i više sudskih dvorana. Van zidova i ograde je sagrađen stambeni kompleks sa 500 službenih stanova za čuvare i druge zaposlene zatvora.

Njegovu izgradnju naravno da je podstakla vlada Erdoganove stranke AKP i od otvoranja se smatra najvećim u Evropi. Kemal Kilidžaroglu iz opozicione CHP kaže: "To je kao koncentracioni logor 21. veka. Biti u opoziciji u današnjoj Turskoj znači da ćete lako završiti u tom logoru u Silivri."

Nakon pokušaja vojnog udara u leto 2016. u Silivri se zaista dolazi i više nego lako, tako da je i ovaj zatvor već prepun. Pre svega se tamo smeštaju takozvani "osumnjičeni za teror" - šta god da to značilo u Erdoganovoj Turskoj. Kompleks je hermetički zatvoren i opremljen najsavremenijom opremom za posmatranje. Mnogi novinari znaju kako on izgleda iznutra - ali samo zato što su i sami uhapšeni i sada sede u njegovim ćelijama. "Normalni" novinari jedva da su ikad smeli zaviriti u njega...

Direktor zatvora Ali Demirtas se hvali redom i disciplinom koji u njemu vladaju: "Zatvorenici su tu smešteni u ćelije za tri osobe ili u samice. Samice su u pravilu za zločince koji su osuđeni na doživotni zatvor pod strogim režimom."

Navodno ima 38 samica i jedan od najpoznatijih stanovnika jedne od nje je bio bivši glavni urednik kritičkog lista "Džumhurijet", Čan Dundar. Od kraja 2015. je proveo tri meseca istražnog zatvora u Silivriju. On je ovaj zatvor nazvao "logorom za protivnike Erdogana" i opisuje život u samici iz koje nije bilo moguće ni videti druge zatvorenike. Kaže kako im je mogao možda nešto doviknuti preko hodnika, ali iz sićušnog stražnjeg dvorišta ćelije, takozvanog vrta je mogao videti samo nebo. U Silivriju sede i drugi ugledni novinari kao što su Ahmet Šik ili dopisnik nemačkog lista "Velt", Deniz Judžel.

U reportaži novinarke poslušne turske televizije koja je dobila pravo da snima, službenici zatvora opisuju i mogućnost poseta. U istražnom odeljenju, takozvanom Bloku F, posete su strogo ograničene i to samo uz prisustvo čuvara. Ali u "normalnom" delu, takozvanom Bloku L, na čijem je čelu Ramiz Atug, sve zvuči kao pravi odmor: "Osuđeni zatvorenici mogu se sresti sa rodbinom do trećeg kolena. Tri puta mesečno imaju pravo na takozvani zatvoreni susret i jednom na direktan kontakt. Ovde vidimo jedan takav zatvoren susret: između posetilaca i zatvorenika je staklo koje ne propušta zvuk, razgovaraju preko telefona. Vreme poseta varira između pola i najviše jednog sata."

U svakom slučaju, u Silivri sada dolazi više posetilaca nego pre. Njima više nije važno ni sunce ni lepo vreme jer to nisu dokoni turisti, nego očajna rodbina i advokati zatvorenika. A "osumnjičene za terorizam" i dalje masovno hapse, tako da treba misliti i na budućnost. Zato Erdoganova Turska masovno gradi ili planira nove zatvore. Mnogima je upravo kompleks Silivri uzor, a on ubrzo možda više neće biti niti najveći. Jer u Turskoj se stvara čak 179 novih zatvora.

dw.de