Koronavirus utiče na celokupan organizam, od pluća i bubrega do mozga

Koronavirus oštećuje ne samo pluća, već i bubrege, jetru, srce, mozak i nervni sistem, kožu i gastrointestinalni trakt, saopštili su lekari u pregledu izveštaja o pacijentima sa COVID-19.

Image by Omni Matryx from Pixabay 

Tim “Columbia University Irving Medical Center” u Njujorku, jedne od bolnica koja je bila preplavljena pacijentima na proleće, prikupio je izveštaje i drugih medicinskih timova širom sveta.

Njihova sveobuhvatna slika pokazuje da koronavirus napada gotovo svaki sistem organa u ljudskom telu, direktno ih oštećujući i uzrokujući zgrušavanje krvi,  ali to nije sve.

Srce gubi zdrav ritam, bubrezi izbacuju krv i proteine, a na koži se javlja osip. Takođe, izaziva glavobolju, vrtoglavicu, bolove u mišićima, bolove u stomaku i druge simptome, zajedno sa klasičnim respiratornim simptomima.

"Mnogo se govorilo o zgrušavanju krvi, ali takođe je važno shvatiti da značajan deo ovih pacijenata pati od oštećenja bubrega, srca i mozga, a lekari moraju da leče ta stanja zajedno sa respiratornim oboljenjima", rekao je dr Gupta.

Izgleda da veliki deo štete koju virus prouzrokuje nastaje zbog afiniteta prema receptoru ACE2, svojevrsnom molekularnom ulazu u ćelije, odnosno vratima za ulazak u ćelije.

“Ćelije koje oblažu krvne sudove, u bubrezima, jetri, pankreasu, u crevnom traktu i sluznici disajnih puteva su prekrivene upravo ACE2 receptorima, koje virus koristi da se zakači i inficira ćelije”, napisao je tim sa Kolumbija Univerziteta u svom pregled, objavljenom u časopisu “Nature Medicine”.

„Ovi nalazi ukazuju na to da se povreda više organa može delimično dogoditi usled direktnog oštećenja virusnog tkiva“, napisao je tim.

Koronavirusna infekcija takođe aktivira imuni sistem. Deo tog odgovora uključuje proizvodnju upalnih proteina nazvanih citokini. Ova upala može da ošteti ćelije i organe, a takozvana citokinska oluja jedan je od uzroka teških simptoma.

"Ovaj virus je neobičan i teško je ne biti impresioniran koliko manifestacija ima na ljudskom telu," rekao je u izjavi dr Maheš Madhavan, kardiolog koji je radio na pregledu.

Čini se da efekti zgrušavanja krvi prouzrokuju nekoliko različitih mehanizama. Istraživači kažu da nizak nivoi kiseonika u krvi uzrokovan upalom pluća može da poveća verovatnoću zgrušavanja.

Ovi ugrušci mogu izazvati moždani udar i srčani udar ili se mogu naći u plućima ili nogama. Oni začepljuju bubrege i ometaju dijalizu, tretman koji je potreban teškim bubrežnim bolesnicima.

Zbog oštećenja pankreasa može se pogoršati dijabetes, a pokazalo se da su pacijenti sa dijabetesom izloženi najvećem riziku od teških bolesti i smrti od koronavirusa.

Virus može direktno da oštetiti mozak, ali neki neurološki efekti verovatno dolaze kao posledica samog lečenja.

"Pacijenti sa COVID-19 mogu se intubirati tokom dve do tri nedelje, a četvrtini su potrebni mehanički ventilatori za 30 ili više dana", rekao je Gupta i dodao:

"Ovo su vrlo dugotrajne intubacije i pacijentima je potrebno puno sedacije, pa tako halucinacije mogu biti manje efekat samog virusa, a više efekat dugotrajne sedacije."

Virus utiče na imuni sistem, iscrpljujući T-ćelije koje telo obično koristi za borbu protiv virusnih infekcija.    "Limfopenija, marker oslabljenog ćelijskog imuniteta, je ključni laboratorijski nalaz koji je prijavljen kod 67 do 90 odsto pacijenata sa COVID-19", napisali su istraživači.

Lekari moraju da leče sve ove efekte kada se pacijenti sa koronavirusom pojave u bolnici, saopštio je tim istraživača.

Međutim, ističu da ima i dobrih vesti.

 "Gastrointestinalni simptomi mogu biti povezani sa dužim trajanjem bolesti, ali nisu povezani sa povećanom smrtnošću," napisali su istraživači.

Mnogi od efekata na koži, kao što su osip i ljubičasti, natečeni prsti na nogama, takođe prolaze sami od sebe.

CNN