Kako sačuvati podatke sa DVD i CD

Trajnost digitalnih optičkih medija kao što su CD I DVD je oko pet godina tako da mnogim arhivima i bibliotekama preti veliki gubitak podataka, zbog čega je u Štutgartu predstavljen projekt kako da se digitalni podaci sačuvaju ne godinama nego čak i - vekovima.

Projekt ARCHE digitalne sadržaje pretvara u analogne zapise - bitove i bajtove u slova, brojke i slike. "To je trenutno jedini postupak kojim je moguće automatski obraditi ogromnu količinu podataka i opet analogno ih sačuvati sa što većom mogućom gustinom podataka", objašnjava Tomas Vendel iz Univerzitetske biblioteke u Štutgartu.

Podaci se prenose na mikrofilmove čija je trajnost, uz pravilno čuvanje, 500 godina. Oni se prepisuju specijalnim laserskim pisačem u boji koji je razvijen u Institutu Frauenhofer za fizikalnu mernu tehniku u Frajburgu.
Razlog za pretvaranje digitalnih podataka u slova i slike je veoma jednostavan - nepoznato je kakvi će kompjuteri biti korišćeni za pola milenijuma, na primer.
Volfgang Ridel, vođa projekta Instituta u Frajburgu, kaže: "Na filmu su podaci koje je moguće neposredno čitati. Nezavisne od operativnih sistema ili bilo kakvih mašina koje više neće postojati. Kojih neće biti ni za pet godina. Ko, na primer, još u računaru ima čitač disketa od pet inča”?
Sa druge strane, zbog velike količine podataka i medij je morao biti što je moguće manji. Boja nije bila samo važna za vernu reprodukciju podataka u boji, nego je to i mogućnost da se na istoj površini sačuvaju tri sloja podataka - u crvenoj, plavoj i zelenoj boji.
"Na jednoj slici, to je 30 puta 45 milimetara, što je nešto veće od jednog dijapozitiva, možemo odštampati dva miliona čitkih slova po boji. S obzirom
da imate tri boje i ako vam ne treba ništa osim crno-bele slike, na jednu sliku možete staviti šest miliona znakova", objašnjava Ridel.
To je oko 18 stranica nekih novina i ova mogućnost trajnog čuvanja podataka ne zanima samo biblioteke i državne službe. Već od ovog leta firma “Mikro arhiv sistemi” sa naučnicima Instituta Frajenhofer ponudiće ovu mogućnost svima koji su zainteresovani.
Prve mašine pojaviće se na tržištu od ove jeseni i biće u stanju da ispišu jedan terabajt digitalnih podataka - više od milion miliona bajtova. Rezultat je filmska traka dugačka 600 metara - i već tu je sasvim drugi problem gde digitalan zapis ima ogromnu prednost pred analognim. Jer, računar može da pretražuje, analizira i pronalazi traženo samo u digitalanom zapisu.
Naučnici u Frajburgu zato istražuju i dalje i, iako zvuči pomalo apsurdno, konstruišu mašinu koja će opet ta slova i brojke pretvarati u digitalne zapise. Svesni su, međutim, da će ta njihova mašina biti savremena. Kakvu će spravu za čitanje mikrofilmova izmisliti unuci naših unuka nije važno jer će mediji, dakle mikrofilmovi, biti i njima dostupni.
Mnogo toga od danas napisanog više neće biti iako naša civilizacija stvara sve više podataka: prema nekim procenama, svaki dan se pojavi sto puta više podataka nego što ih sadrži najveća biblioteka na svetu - Kongresna biblioteka u Vašingtonu.
Prvi poduhvat očuvanja podataka za budućnost inicirao je, inače, još rimski imperartor Konstantin oko 330. godine n.e. Suočen sa bibliotekom od oko 10.000 komada papirusa u više ne baš sjajnom stanju, naredio je da ti tekstovi budu prepisani na pergament.
Taj materijal od životinjske kože je u to doba bio daleko skuplji od papirusa ali isto tako i trajniji: upotrebljiv je i posle hiljadu godina.