Zemljotresi: Posle Haitija - Istanbul?

Zemljotres koji je unesrecio narod Haitija, mogao bi da bude „samo“ uvod u globalne tektonske poremećaje - najavljuju pojedini eksperti.

I oni, prema čijoj proceni, neuporedivo manje zvoni za uzbunu, upozoravaju da planetu čeka trusno doba. Na udaru bi, među prvima, mogli da budu Istanbul i Teheran. Zapad Evrope možda izbegne pomeranje tla, ali ga, po svoj prilici, neće mimoići poplave, za koje je prvi „viđen“ - Pariz!

Francuskoj prestonici, stručnjaci prognoziraju ponavljanje vodene stihije s početka prošlog veka. Zato Luj Iber, administrator zadužen za parisku oblast u francuskom ministarstvu ekologije i održivog razvoja, kaže:
- Možemo reći da smo gotovo sigurni da će biti novih, velikih poplava, samo ne znamo tačno kada.
Istanbulu preti opasnost od pritiska između tektonskih ploča, koje se dodiruju u njegovoj blizini, a to su anadolijska i evroazijska. Usled akumulacije tih tenzija, od 1939. godine, tlo se tamo sukcesivno pomera; poslednji udar izazvao je zemljotres u Izmitu, avgusta 1999. godine. U tom razornom pomeranju tla, poginulo je 18.000 ljudi.
- Lanac potresa vodi zapadno od Izmita, to jest, južno od Istanbula, što znači da turskoj prestonici preti ekstremna opasnost - kaže Tobijas Hergert, geofizičar u Centru za kontrolu seizmičkih katastrofa i smanjenje rizika u nemačkom gradu Karlsrueu. - Rizik po Istanbul dramatično se uvećava ako bi se sav nakupljeni pritisak između ploča, „izlio“ u jednom jedinom, džinovskom zemljotresu.
Za utehu, naučnici smatraju verovatnijim da će biti više, uslovno rečeno, manjih potresa u zapadnoj Anadoliji. Ipak, njihova jačina neće, tvrde stručnjaci, biti manja, a mogla bi i da pređe sedam
stepeni Merkalijeve skale! Linija spajanja ploča, nalazi se samo 20 kilometara od Istanbula. Gradske vlasti, zato, uveliko sprovode plan za slučaj nužde.
Drugo područje kome, u skorije vreme, prete razorni potresi, je zapadni deo ostrva Sumatra u Indoneziji. Slično kao u slučaju Haitija, ovde se, na granici između indijske i azijske ploče, tokom dva veka, skupila velika količina tektonske energije.
- Najlakše je to razumeti, ako se zamisli zategnuti luk - kaže geolog Džon Mekloski. - Tokom vekova, usled taloženja energije, prvobitno ravne ploče se savijaju, odnosno, deformišu. Naglo oslobađanje energije za samo nekoliko sekundi, izaziva snažan zemljotres. Ukoliko se pri tome savija i dno okeana, nastaje i cunami.
Posebna nevolja je to što, u svim trusnim područjima, bez izuzetka, konkretni potresi ne mogu precizno da se predvide. Širom planete ima nebrojeno tektonski osetljivih regiona, ali nauka ne može da predvidi u koji će zemljina utroba najpre udariti.

POPLAVA “NA BIS“
PRE sto godina, reka Sena, izlila se iz korita i preplavila pariske bulevare vodom i muljem. Na hiljade ljudi moralo je da napusti domove, u kojima, mesecima potom, nije bilo struje. U znak sećanja, u Galeriji Biblioteka, otvorena je izložba fotografija dokumenata, koji svedoče o posledicama vodene stihije. Na njima se mogu videti Marsova polja pod vodom, Parižani, kako u barkama prolaze pored crkve Notrdam, i dostava hrane „zatočenim“ sugrađanima. Crni scenario mogao bi da se ponovi, ali - sa desetostruko težim posledicama.
Izvor: Novosti