Loto izveštaj na Vašem mobilnom telefonu

* Pošaljite SMS sa tekstom: FO LOTO na broj: 1310 i dobicete LOTO SMS izvestaj * Cena: 30 dinara + PDV

Titov svemirski program (VIDEO)

Jugoslavija je pored Rusa i Amerikanaca bila treći igrač u svemirskoj trci u vreme Hladnog rata, a Josip Broz Tito izgradio je najveći tajni podzemni svemirski centar u Evropi, u vojnoj bazi „Željava", pod konspirativnim imenom „Objekt 505".



Tito je, posle sukoba sa Josifom Staljinom 1948. godine, iskoristio dnevnike inženjera Hermana Potočnika i sledeće decenije nastavio da razvija projekat leta u svemir, da bi na kraju svoja otkrića prodao Amerikancima.

O saradnji SAD i Jugoslavije i pomoći koju je Tito pružio Amerikancima govori dokumentarac slovenačkog režisera Žige Virca, „Hjustone, imamo problem!", koji bi trebalo da se pojavi u bioskopima na proleće 2013. godine. U ovom filmu Virc dokazuje kako je tekao tajni jugoslovenski svemirski program i kako je na kraju prodat Americi.

Rusi su u vreme najoštrijeg perioda Hladnog rata uspeli da pošalju Jurija Gagarina u svemir, a Amerika je morala da se pomiri sa tim sramotnim porazom. Međutim, dok su se Ameri i Rusi borili za prevlast, Broz je u tišini mogao da proučava tajne dnevnike Hermana Potočnika (22. decembar 1892-27. avgusta 1929), austrougarskog raketnog inženjera rodom iz Pule, koji je u njima zabeležio sve svoje briljantne ideje. Potočnikovo delo „Problem vožnje po vesolju" bilo je poznato Amerikancima (na jednom snimku u Vircovom dokumentarcu vidi se i kako čuveni Artur Klark lista Potočnikovu knjigu), ali ne i tajni dnevnici koje je posedovao Tito.
Početkom šezdesetih godina prošlog veka, CIA je doznala za Brozove planove i u martu 1961. godine on odlazi u Ameriku i prodaje svoja dostignuća Kenediju. Već u maju 1961. godine Kenedi je izašao pred naciju i saopštio da će SAD krenuti u pohod na Mesec.

Josip Broz Tito je tih godina često boravio u SAD, šetajući se ruku pod ruku sa Džonom Kenedijem, a američke vesti su vrlo afirmativno izveštavale o Jugoslaviji, kao o najbogatijoj komunističkoj zemlji. U vestima se pominjala i suma od 2,1 milijardu dolara, koju je američka vlada dala za pomoć jugoslovenskoj privredi.

Američki svemirski program zatim je dobio vetar u leđa, a Jugoslavija je procvetala, pa je i Tito počeo da živi luksuznijim životom. Napravio je vozni park sa „kadilacima", a žurke provodio ispijajući omiljene američke viskije. Dokumentarac otkriva i retke snimke na kojima se vidi kako Tito i Jovanka obilaze američku svemirsku bazu NASA, dok im inženjeri objašnjavaju kako se razvija situacija na svemirskom planu.

Zlata vredni dnevnici Hermana Potočnika su se isplatili, a vrhunac jugoslovensko-američke saradnje je, po Vircovom dokumentarcu, krunisan 21. jula 1969. godine, kada je Nil Armstrong stavio američku zastavicu na Mesec i izgovorio čuvenu rečenicu o malom koraku za njega, a velikom za čovečanstvo.
Vojna baza Željava, na bosansko-hrvatskoj granici, i dalje čuva tajne Titovog svemirskog programa, a dokumentarac iznosi i tezu da su „apolo" moduli i rakete koje su kasnije letele vasionom iznad Zemlje uglavnom pravljene u misterioznom „Objektu 505", koji je dosta razrušen u toku balkanskih ratova, ali i dalje postoji. Da ne bi Tita i Potočnika, onaj bivši nacista Verner fon Braun, tvorac američkog svemirskog programa, ništa ne bi uradio.
(Press)

  © Blogger templates Newspaper III by Ourblogtemplates.com 2008

Back to TOP