Vaskrs - dan radosti

Vaskrs ili Uskrs je najveći hrišćanski praznik kojim se prema biblijskom predanju obeležava dan kada je Isus Hrist vaskrsao iz mrtvih, pobedio smrt i svim ljudima od Adama i Eve do poslednjeg čoveka na Zemlji darovao večni život.

„Ako Hristos nije ustao, uzalud je vera naša”. Tim rečima sveti apostol Pavle u poslanici Korinćanima postavlja Vaskrsenje Hristovo u sam temelj hrišćanske vere. Bez vaskrsenja nema ni spasenja ni iskupljenja grehova ni večnog života.

Vaskrs je do podne crven, a od podneva - zelen.
Izreka našeg naroda o ovom prazniku mnogo govori o njemu. Za razliku od Božića, Vaskrs ne podrazumeva mnogo običaja, ali bez obzira na to, predstavlja najradosniji dan u godini. On simboliše pobedu svetlosti nad tamom i zbog toga se slavi kao najveći hrišćanski praznik, koji obeležava gotovo dve milijarde ljudi širom planete.

Iako su sliku idealnog praznika Hristovog vaskrsnuća menjala vremena u kojima su ljudi živeli, suština je ostala netaknuta.

Na dan koji započnete pozdravom „Mir Božji, Hristos vaskrse“ i odgovorom „Vaistinu vaskrse“, zaboravite na probleme i besparicu. Jer, to je vreme kad se cela porodica okuplja i kad je jedino važno da na stolu ima dovoljno obojenih jaja. Ona predstavljaju simbol koji datira još od vremena kada je Marija Magdalena caru Tiberiju poklonila jaje govoreći mu da je Isus vaskrsao, ali simbolišu i nov život i snagu, jer pile samo iznutra razbija ljusku i izlazi na svetlost dana.

Zato je osnovna dužnost svakog hrišćanina, i to kroz vekove, da se na uskršnje jutro „omrsi“ skuvanim i obojenim jajima.

Pored odlaska u crkvu na jutrenje i poklanjanja i primanja uskršnjih jaja, tucanje jajima deo je stare simbolike koju nosi ovaj praznik. Svako razbijeno kuvano jaje predstavlja otvaranje puta u izobilje, jer da bi seme bačeno u zemlju donelo nove plodove, pre toga mora da se ovlaži i raspukne. Zato se svako razbijeno jaje odnosi kao nagrada.

Ovaj praznik vremenom postaje sve važniji za porodicu. Zbog sve dužeg radnog dana i činjenice da su deca postala željna svojih roditelja, svaki trenutak proveden u krugu najbližih dar je sam po sebi. Zato se potrudite da na što lepši način isplanirate dragoceno vreme.

Bilo da odlučite da prihvatite zapadne običaje traženja uskršnjih jaja koja je ostavio uskršnji zeka ili da organizujete turnir u razbijanju jaja, vodite računa da taj dan posvetite onima koje volite. Kome se ovi običaji ne dopadaju, uvek može da osmisli nove, koji će preći u porodičnu tradiciju.

Na kraju, nemojte da dopustite da vam kriza i nemaština upropaste najlepši porodični praznik. Ne razmišljajte o poklonima niti o onome što nemate. Budite zahvalni na onome što imate.

Hristos vaskrse!



Nekad i sad

♦ Za Vaskrs su se u nekim delovima Srbije pekle lepinje sa umetnutim celim jajetom (kovržanjak), koje su se razmenjivale s prijateljima.

♦ U nekim krajevima Srbije običaj je bio da se čuvarkuća čuva godinu dana u činiji s vodom a onda su se tom vodom umivali ukućani, naročito deca, kako bi bili zdravi i rumeni.

♦ U Kikindi i dalje postoji običaj da momci polivaju vodom devojke, a one im poklanjaju farbana jaja. Veruje se da to ženskoj deci donosi dobro zdravlje.



Narodni običaji

- Domaćin ispred kućnog praga na uskršnje jutro položi sekiru. Domaćica tada iznosi posudu u kojoj su u vinu bili potopljeni komadići uskršnjeg kolača, koprive, drena i biljke zdravac. Domaćin staje na sekiru, prekrsti se i pozdravi ukućane sa „Hristos voskrese“, na šta oni odgovaraju sa „Vaistinu voskrese” i nakon toga pojede komadić kolača. Prema narodnom verovanju, ovim činom se simbolično pričestio.
- U nekim krajevima, običaj je da se jaje stavlja u prvu brazdu, u žito i lan prilikom sejanja, razbija se o rog vola pred oranje.
- U davna vremena se vodilo računa da svako dobije jaje po određenoj simbolici - mladići i devojke bi dobijali jaje s venčićem da pronađu životnog saputnika. Dever - jaje sa išaranim budilnikom ili rukom sa prstenom, satom i cvećem.
- Običaj nalaže da svaki čovek kada se probudi protrlja obraze crvenim jajetom da bi bio zdrav i rumen cele godine.
- Vaskršnje jaje nije valjalo nositi za stokom. Naročito se izbegavalo nošenje crvenih jaja da se stoka ne bi međusobno klala i krvila.
- U Kikindi momci polivaju vodom devojke, a one im poklanjaju farbana jaja. Veruje se da to ženskoj deci donosi dobro zdravlje.


Simbolika

Crvena boja simboliše Hristovu nevino prolivenu krv na Golgoti, ali je crvena boja istovremeno i boja vaskrsenja jer vaskrsenja nema bez stradanja i smrti.


Čuvarkuća ili stražar

Prvo obojeno jaje ostavlja se na stranu do idućeg Vaskrsa i zove se čuvarkuća ili stražar, stražnik, jer se veruje da ukućanima čuva zdravlje.