Vek od tragedije Titanika: Šta se stvarno dogodilo

Navršilo se tačno sto godina od kada je, na prvom putovanju iz Velike Britanije u Sjedinjene Države, tada najveći i najluksuzniji putnički brod "Titanik" naleteo velikom brzinom na ledeni breg u severnom Atlantiku.



Posle sudara sa ledenim bregom na dno Atlantika odvukao je i ponos britanske i svetske mornarice, odnevši sa sobom više od 1.500 života.

Drama je počela pred ponoć, u subotu, 14. aprila 1912. godine u severnom Atlantiku, u vodama nedaleko od Njufaundlenda, jer se posada Titanika u početku nije osvrtala na upozorenja da su se pojavili ledeni bregovi - Titanik je, tvrdio je njegov konstruktor, bio nepotopiv.

A onda, kada se ispred broda pojavio ogromni ledeni breg, pala je komanda: "Potpun zaokret nalevo, uključi motore unazad". "Ovde Titanik! Ovde Titanik!...U opasnosti smo, tonemo", očajnički je ponavljao telegrafista Džek Filips.

Ali, sve je bilo prekasno: ledena stena je rascepila je pet komora i voda je počela da kulja u brod, ali na brodu je malo ko slutio šta se dešava. Orkestar je i dalje svirao muziku za igru, mnogi su igrali poslednji tango u životu.

Pedantni hroničari su zabeležili: bio je 15. april, dva časa i 20 minuta iza ponoći, godina 1912. Tamne vode Atlantika su se zauvek sklopile nad "Titanikom", dok je plovio ka Njujorku.

Bila je to najveća tragedija na moru. Nikada nije tačno utvrđeno koliko je putnika i članova posade bilo na "Titaniku" pošto su i spiskovi završili na dnu Atlantika. Ali, prema naknadnim računicama, stradalo je između 1.502 i 1.523 ljudi. Spaseno je 507 brodolomnika.

Te subote kao da se sve bilo urotilo protiv ponosa britanske mornarice. Noć je bila bez meseca, visoki talasi, sante leda, temperatura oko tačke mržnjenja.

U dramu je prste uplela i igra sudbine. U blizini, na svega 20 milja, nalazio se brod "Kalifornian", ali poziv za pomoć nije uhvatio pošto je telegrafista spavao.

Drugi brod "Karpatija", koji je bio udaljen 50 milja, prvi je primio signal za pomoć. "Titanik tone, u opasnosti je", izvestio je telegrafista svog kapetana Artura Rostona.

"Punom brzinom ka Titaniku, palo je naređenje". Počela je nadljudska bitka sa vremenom koji za mnoge brodolomce značio spas ili smrt. Brod "Karpatija" je, izlažući se riziku, stigao na mesto drame za četiri časa, ali mnoge je već prigutala tamna grobnica Atlantika.

Titanik je krenuo na svoje prvo i poslednje putovanje u sredu 10. aprila iz Sautemptona. Krstarenje je trajalo četiri dana, 14 sati i sedam minuta.

Na Titaniku je bilo 20 čamaca za spasavanje na kojima je bilo mesta samo za polovinu putnika. Ostali su unapred bili osuđeni da umru. Po naređenju kapetana Edvarda Smita, prvo su ukrcane žene i deca.

Ali, u mrkloj noći i na niskoj temperaturi i oni su bili osuđeni na smrt ukoliko im ne stigne pomoć. Mnogi nisu izdržali. Posada broda "Karpatije" je kasnije ispričala da su mnogi čamci već bili poluprazni.



Svet je bio u šoku, neverici. "Titanik" je bio ponos britanske mornarice, tada najveći brod na svetu, ploveći dvorac. Mogao je da primi tri hiljade ljudi. Konstruktori su tvrdili da je nepotopiv: imao je duplo dno, 16 odvojenih komora. Plovio je brzinom do 48,6 kilometara na sat.

Sa brodom su potonule i mnoge dragocenosti: 20 vrećica dijamanata koje je Holandija transportvala u SAD. U sefu je bio i čuveni "prokleti dijamant" Marije Antoanete sa kojim je završila na giljotini. Ni kasniji vlasnici tog dragulja nisu imali sreće pa je zato i nazvan "prokleti". Na Titaniku, nosio ga je bogataš Džon Meklejn.

Posada "Karpatije", koja je prevezla brodolomnike u Njujork, dočekana je ovacijama. Za herojsko ponašanje je dobila mnogobrojna počasti i priznanja u Evropi i Americi.

Na "Titaniku" je bilo i 39 putnika sa jugoslovenskih prostora, sirotinja koja je trećom klasom krenula preko Atlantika, "trbuhom za kruhom". Jedan od njih Ličanin Nikola Lulić, koji je tada imao 31 godinu, spasao se pravim čudom.

Kada je "Titanik" počeo da tone za Lulića, kao ni drugu sirotinju, nije bilo mesta na čamcima za spasavanje. U nemoći skočio je u vodu. Kada se našao na talasima, video je jedno dete kako pluta sa pojasom za spasavanje.

"Ovo je moja slamka spasa", sinulo mu je kroz glavu i prigrlio je dete i pojas. Kada je stigao do spasilačkog čamca, mornar je odmah prihvatio dete, ali Luliću nije dozvolio da uđe u prenatrpani čamac. Počela je borba na život i smrt, ali oficir je bio neumoljiv.

"Pustite ga da uđe, to je moj muž", počela je da vrišti nepoznata žena. Mornar je na kraju popustio.

Ljudske sudbine su nedokučive: Lulić nikad nije saznao ko je dete koje je spasio, niti je ponovo sreo plemenitu ženu koja mu je pružila ruku života.



Nove teorije o tragediji

Amerikanci u postavili dve nove teorije o razlozima za potonuće "nepotopivog".

Prema prvoj, čudni atmosferski uslovi možda su prouzrokovali fatamorganu, dok je prema drugoj kriv neki astronomski događaj koji je santu leda nekako poslao na rutu broda.

Stručnjaci i istoričari kažu da su pokušaji da se nađu prirodni uzroci nesreće izgovor kako bi se izbeglo pominjanje ljudske arogancije i ludosti koja je dovela do tragedije Titanika.



Titanik po mnogočemu izuzetak

Švedski istraživači saopštili su da, kad je reč o brodolomima, viteštvo muškaraca predstavlja "mit", jer takve nesreće preživi više muškaraca nego žena i dece.

Analizirajući najveće brodske nesreće u poslednjih vek i po otkrili su da je među onima koji su u njima preživeli samo 17,8 odsto žena, prema 34,5 odsto muškaraca.



Aukcija predmeta sa Titanika

Meni sa "Titanika", dnevni listovi koji su izveštavali o nesreći i drugi predmeti u vezi sa tragedijom biće danas stavljeni na aukciju u Njujorku.

Kuća "Bonams" ponudiće originalnu ulaznicu za porinuće broda, procenjenu na 70.000 dolara, izveštaj o spasavanju preživelih putnika kapetana "Karpatije", procenjen na 120.000 dolara, meni sa "Titanika" sa datumom 12. april 1912. procenjen 35.000 dolara, kao i više pisama preživelih putnika.



Pisac predvideo tragediju

Bio je najveći brod svog doba i opisivan kao "najveće dostignuće čoveka". Prvo putovanje završio je tragično, sudarom sa ledenim bregom u severnom Atlantiku, potonućem i stradanjem putnika i poslade.

Ov je siže priče objavljene 14 godina pre porinuća Titanika. Reč je, kako prenosi "AP", o noveli iz 1898. godine "Futility" (Beskorisnost) američkog pisca Morgana Robertsona o ukletom brodu "Titanu".

Priča je posle nesreće Titanika dobila mitski status među stručnjacima, posebno jer je prepuna gotovo nadrealnih detalja - brodovi su skoro iste veličine i zvanično nepotopivi, udaraju u ledeni breg, utapa se više od hiljadu ljudi.

Oni tvre da je Titanik redak izuzetak, jer je kapetan zapretio da će pucati u muškarce, koji ne propuste žene prilikom spasavanja, preneo je "AP".