Bingo: Izvučeni brojevi i dobici
Kompletan izvestaj sa izvlačenja: izvučeni brojevi i dobici ovog kola igre na sreću BINGO Državne lutrije Srbije, možete VIDETI OVDE!
U mesec dana se oženio četiri puta i razveo tri da dobije slobodne dane
Dovitljivi Tajvanac dosetio se kako da dobije što više plaćenog odsustva - ženio se četiri puta i tri puta razvodio za samo 37 dana. Sud je presudio da nije prekršio zakon, već da ga je nemoralno zloupotrebio.
Pixabay |
Fotografije Jelene Karleuše od kojih vam neće biti dobro
Jelena Karleuša je na društvenim mrežama objavila nikada vrelije fotografije na kojima pozira samo u minijaturnom kupaćem.
Foto: instagram.com/karleusastar |
Dalje...
Severina o porniću iz 2004: Danas mu se smejem
Severina Kojić je u novom broju magazina "Nedeljnik" između ostalog otvoreno govorila i o čuvenom seks snimku iz 2004. godine.
Foto: Instagram/severinaDalje...
Prijava za 60 evra od države od 28. aprila, ovo su svi detalji
Sve je spremno za isplatu nove pomoći građanima, a prijavljivanje će biti otvoreno preko portala Uprave za trezor, od 28. aprila do 15. maja.
Image by moerschy from Pixabay |
Dalje...
Kako da budete srećni svaki dan: Osam saveta neuropsihijatara
Ko će nam bolje pomoći da se osećamo bolje nego ljudi koji tačno znaju kada i zašto mozak daje osećaj potpunog zadovoljstva! Ovo su neke stvari koje treba da počnete da primenjujete svakog dana i sigurno ćete primetiti pozitivne promene uskoro.
Pixabay |
Šta se dešava: Kada se nekome zahvalimo za nešto, čak i sudbini, fokusiramo se na pozitivne aspekte života. Prijatna sećanja pokreću proizvodnju serotonina u prednjem cingularnom korteksu. Ova tehnika se često koristi za lečenje depresije.
Rešavajte probleme jedan po jedan
Šta se dešava: Naš mozak nikada ne prestaje da traži rešenja za svaki problem koji nas brine. Za to je potrebno mnogo energije, tako da kad god se mozak umori i problem ostane nerešen, osećamo se nervozno. S druge strane, za svaku uspešnu odluku naš mozak se nagrađuje dozom neurotransmitera koji smiruju limbički sistem i pomažu nam da ponovo vidimo svet u boljem svetlu. Zato je zaista korisno da pokušate da se bavite jednim po jednim problemom.
Ne zadržavajte stvari u sebi: Pričajte o tome šta vas muči
Šta se dešava: Proces kada prolazite kroz nešto teško bez da govorite o tome I kada pričate o vašim problemima teraju nas da koristimo različite strane mozga. U drugom slučaju, negativne emocije imaju manji uticaj na vaše blagostanje. Stoga je preporučljivo da vaše probleme ne zadržavate. Kad god govorite o njima, vaš mozak aktivira proizvodnju serotonina i čak uspeva da pronađe neke pozitivne strane situacije.
Dodir i zagrljaj
Šta se dešava: Za nas, ljude, društvena interakcija je zaista važna. Različiti oblici fizičke podrške, naročito dodiri i zagrljaji, mogu da ubrzaju oporavak osobe nakon bolesti. Ako uklonite taktilnu interakciju iz svog života, mozak opaža njegovo odsustvo načinom na koji opaža fizički bol: iste zone mozga se aktiviraju u oba slučaja. To, pak, aktivira procese koji utiču na vaše raspoloženje i doprinose razvoju depresije.
Učite, učite i učite!
Šta se dešava: Za mozak, sticanje novih znanja znači trajno prilagođavanje okolini koja se menja. Pomoću ovog procesa, naš mozak se razvija, nagrađujući sopstvene pokušaje da apsorbuje i obrađuje sveže informacije dopaminom, hormonom radosti. Ako želite da budete srećni, nemojte da se plašite da probate nešto novo, promenite okolinu, naučite nove stvari.
Bavite se spotom
Šta se dešava: Fizička aktivnost je stres za telo. Čim se stres završi, vaše telo dobija nagradu: dozu endorfina, koju oslobađa hipofiza. Efekat je sličan efektu opijata (npr. morfijuma), koji smanjuju bol i podižu raspoloženje. Ne morate da trčite maraton da biste postigli ovaj rezultat - čak i obična šetnja može da učini čuda! Usput rečeno, mnogi pisci i kompozitori smatraju da su šetnje neophodan deo kreativnog procesa.
Pokušajte da se dobro naspavate
Što se događa: Dok spavamo u mraku, naše telo luči hormon melatonin. Ovaj hormon usporava sve procese u telu, pomažući mu da se oporavi i poveća nivo serotonina u hipotalamusu. Ako mozak otkrije promenu u osvetljenju, on aktivira oslobađanje hormona stresa da bi brzo probudio telo. Zato je važno spavati 6-8 sati dnevno i to u zamračenoj prostoriji.
Iščekujte srećne trenutke
Šta se dešava: Proces čekanja nečeg lepog, kao što au hrana ili seks, sličan je naučenom odgovoru na pljuvačku. Naš mozak zapravo doživljava zadovoljstvo jednostavnim očekivanjem prijatnog događaja. Zato mi toliko volimo da brojimo sate i minute do nekog posebnog trenutka - bilo da je reč o rođendanu ili venčanju, izalsku sa prijateljima ili samo kraju dugog radnog dana.
(Stil.kurir.rs)
Dalje...
Zbog kompjutera i telefona smo zaboravili da trepćemo!
Milione ljudi danas muči "suvoca očiju". Radi se o zdravstvenom problemu koji se očituje u trajnom svrbežu i upali oka kao posledicama dugotrajnih sati provedenih pred ekranima.
Sve veca zavisnost o tabletima, računarima i tzv. pametnim mobitelima ostavlja trag na mladim ljudima. Problemi danasnjih mladih ljudi koje imaju s ocima uobicajeni su za stariju zivotnu dob.
Kada koristimo ove uredjaje, nas um se tako koncentrise na ono sto je na ekranu da "zaboravi" treptati, kaze dr. Christine Purslow, specijalistica za bolest popularno nazvanu "suvo oko".
Treptanje ima ulogu u regulisanju funkcije ociju jer tom aktivnoscu organizam ostavlja suzni film, odnosno podmazuje oko.
U normalnim uslovima ljudi trepcu od 12 do 15 puta u minuti, medjutim kada koriste racunarski ekran ova ucestalost smanjuje se na svega sedam ili osam puta u minuti. Zbog toga mehanizam prirodnog lubrikanta oka koji stiti njegovu povrsinu ne radi ispravno.
Oko 30 posto ljudi iznad 50 godina starosti pate od suhoce ociju, medjutim ova brojka raste jer suhoca ociju u posljednjih nekoliko godina pogadja sve vise mladih ljudi.
"Mladi ljudi imaju iste probleme zbog modernih ureda s racunarima i klima uredjajima koje stvari pogorsavaju, jednako kao i kucno koriscenje racunarskih ekrana", rekla je dr. Purslow za DailyMail.
Klinicka ispitivanja pokazuju da sinteticki nadomjesci suza mogu popraviti stanje djelujuci na stabiliziranje suznog premaza u oku i to u roku od dva do tri mjeseca.
Ono sto sami mozete napraviti da sprijecite prerani gubitak vida je da mijenjate fokus oka i da nakon odredjenog vremena gledanja u ekran, gledate u daljinu kao i da svjesnim naporom pokusate treptati sto vise.
Izvor: tportal.hr
Žene bolje prikrivaju preljubu!
Naučnici su utvrdili da žene mogu da prepoznaju da će muškarac biti neveran samo gledajući u njegovo lice, ali muškarci ne poseduju te sposobnosti da otkriju preljubnicu.
Pixabay |
Ispitanici su ta lica morali da poređaju po kategorijama od 1 do 10, zavisno od toga da li je bilo "vrlo verovatno" do "malo verovatno" da su bili neverni.
Rezultati istraživanja objavljeni u časopisu Royal Society Open Science pokazuju da su i muškarci i žene tačno 'pogađali' preljubnike, ali ne i preljubnice.
Ranija istraživanja sprovedena u svetu o preljubima pokazuju da je 70 posto ljudi u više od 50 različitih kultura navelo da je pokušalo da "otme" partnera druge osobe, a 60 posto tvrdilo je da je u tome uspelo.
Naučnici nisu želeli samo da utvrde mogu li muškarci i žene da uoče potencijalnu nevernost kod pripadnika suprotnog pola nego i da li je moguće otkriti preljubnika, pripadnika istog pola. Utvrdili su kako rezultati nisu bili očekivani.
Muškarci su uspevali da otkriju suparnike, međutim žene su bile poput sfingi i njih nisu mogli da 'provale' ni muškarci ali ni žene.
"Uzevši sve u obzir, i muškarci i žene pokazali su nadprosečnu tačnost za razotkrivanje lica muškaraca, međutim ne i za lica žena", napisali su naučnici.
Šta natera ženu na sumnju da muškarac "šara"?
Prema istraživanju, to se svodi na izražene opažaje doživljaja muškosti. Međutim, naučnici su došli do još jednog neočekivanog rezultata koji sugeriše da najviše ne 'šaraju' najzgodniji muškarci.
"Iznenađujuće je da su, iako su zgodniji muškarci rangirani kao najneverniji, u stvarnosti bili u srazmerno manjem broju slučajeva naverni", navode naučnici.
Uprkos tim rezultatima, naučnici upozoravaju da na osnovu toga ne treba donositi zaključke već na prvom sastanku.
"Ako se oslonimo isključivo na prve utiske kako bismo detektovali preljubnike počinićemo velike greške", kaže naučnik Jong Zi Fu za AFP.
Izvor: N1
Dalje...
Stres: Naučite da se opustite začas!
Dokazano je da stres ima jako štetan uticaj na naše zdravstveno stanje. Od trenutnih posledica, tu su glavobolje i problemi sa spavanjem, ali dugoročno može doći i do slabljenja imuniteta, hroničnih problema sa pamćenjem i koncentracijom.
Foto: Pexels |
Ali, istraživanja su pokazala da i samo 60 sekundi tokom kojih ćete skrenuti misli s posla i briga i fokusirati se na nešto sasvim drugačije mogu značajno da smanje stres i povećaju vašu produktivnost, prenosi Mondo.
Evo šta možete da pokušate, čak i ako sebi možete da dozvolite samo desetak minuta opuštanja:
Meditirajte
Isključite se i deset minuta razmišljajte samo o nečemu što vas čini spokojnim. Deset minuta je bolje nego "nula minuta".
Skoncentrišite se na disanje
Sporo udišite i izdišite na nos dva ili tri minuta, u tišini, zatvorenih očiju. Ako vam ovo ne pomogne, na raspolaganju vam je "varijacija na temu", snažno udišite i izdišite na nos, eksplozivno kao da želite da "oduvate" nešto sa gornje usne.
Dišite "stomakom"
Dišite dijafragmom. Sedite, spustite jednu šaku na stomak, a jednu stavite na grudi i dišite "stomakom". Vežbu radite dobro ako vam se snažno pomera samo stomak, dok grudni koš ostaje relativno miran.
Pomirišite malo etarskog ulja lavande
Lavanda ima umirujuće dejstvo, a rezultati više od stotinu nezavisnih istraživanja pokazali su da mirisna ulja ove biljke ublažavaju anksioznost i depresiju i poboljšavaju kvalitet sna.
Naizmenično stežite i opuštajte mišiće različitih delova tela
Samo minut tokom kojeg ćete na smenu, na po desetak sekundi zatezati i opuštati naizmenično gornji i donji deo tela biće dovoljan da se malo opustite. Tokom jednog minuta, bićete skoncentrisani na telo, pa će vaš um moći da se opusti.
Pročitajte nekoliko stranica vaše omiljene knjige
Držite primerak svoje omiljene knjige na poslu. Kad osetite da ne možete više da podnesete pritisak, pročitajte nekoliko stranica. Čitanje značajno umanjuje stres jer dok čitamo "napuštamo" realnost i "odlazimo" u svet fikcije.
Stajanje na jednoj nozi među ljudima i disanje
Ovo bi išlo u kategoriju "uradite nešto što nikad ne biste uradili" i garantovano ćete uspeti da skrenete misli sa problema. Kancelarija je puna ljudi? Još bolje. Uradite to, em ćete se skoncentrisati na održavanje ravnoteže, pa nećete više razmišljati o onome što vas muči, em je to odlična vežba koja vas uči da treba da vas bude baš briga za to šta će drugi reći (ili pomisliti).
Počastite se komadićem čokolade
Crna čokolada ublažava reakciju tela na stres i kratkoročno i dugoročno. Kad pojedemo malo čokolade, nivo kortizola i epinefrina (hormona stresa) opada i osećamo se bolje.
Popijte malo vode, ali s kontra strane
Znate onaj savet protiv štucanja? Da popijete malo vode, ali s gornje ivice čaše? To je i dobar način da se malo opustite. Logika je jasna, da se ne biste ispolivali, morate da se skoncentiršete na to što radite, a onda prekidate tok stresnih misli.
Otputujte u mislima na neko mesto koje volite
Može da pomogne i video ili neka fotografija grada koji je "baš po vašoj meri".
Hodajte po stepenicama
Malo fizičke aktivnosti će vam pomoći da se oslobodite nervoze. Popenjite se dva, tri sprata stepenicama i siđite, puls će vam se malo ubrzati, cirkulacija pojačati i bolje ćete se osećati.
Ako imate gde, dodirnite malo trave ili lišća neke biljke
Osetite teksturu i uživajte u tom osećaju. Vratiće vas u detinjstvo, u vreme dok ste još obraćali pažnju na sve lepote sveta oko sebe.
Smejte se
Studije su pokazale da nas smeh oslobađa tenzije, obara nivo hormona stresa i izaziva nalet endorfina i dopamina koji čine da se osećamo bolje. Ako vam deluje da nemate čemu da se smejete, smejte se na silu. Verovali ili ne, dokazano je da i to pomaže, piše "Dejli mejl".
izvor: Mondo